Buntovnik koji se nije stedeo

Povodom pet decenija od odlaska Džejmsa Dina: BUNTOVNIK KOJI SE NIJE ŠTEDEO

U vreme kada svet obeležava pedeset godina od tragičnog odlaska Džejmsa Dina (poginuo u saobraćajnoj nesreći isprobavajući svoj novi auto), čoveka koji je bio simbol nove američke tinejdž-kulture i jedan od prvih velikih idola posleratne generacije preko Atlantika, prisećamo se rečnice „Umri mlad i budi lep leš“, koja se pripisuje pevačici Dženis Džoplin, a koristi se da bi objasnila prerane odlaske mnogih heroja američke (pot)kulture, npr. Džimija Hendriksa ili Džima Morisona. U slučaju Džejmsa Dina ova rečenica ne bi se mogla doslovno primeniti kao životni koncept, iako je reč o čoveku koji se nije štedeo, koji je živeo brzo i koji je, na kraju, uradio mnogo toga za dvadeset četiri godine života; pred njim je bila blistava karijera, koja ne bi bila pretvorena u jednu od najvećih legendi američkog filma i šou biznisa uopšte, ali bi svakako bila  veoma značajna u godinama koje su dolazile. Džimi Din je bio značajan mladi predstavnik škole glume koju je ustanovio Ektors studio (na ovogodišnjim Filmskim susretima je predstavljena knjiga Li Strazberga „San o strasti – metod glumačke igre“) i koji je čak nepravedno potcenjen, jer je u potpunosti fahovski svrstan u tip „buntovnika bez razloga“ (ime je dato po jednom od Dinovih najpoznatijih filmova, mada je taj tip uloga najpre ustanovio Marlon Brando u filmu „Divljak“ 1954. godine – odlike ovih likova su opiranje društvenim konvencijama, buntovništvo prema svemu, bez konkretizovanog cilja, psihotičnost izazvana posledicama rata u Koreji, neshvaćenost, nesigurnost, nezrelost), što nije dovoljno precizno i potpuno određenje njegove glumačke igre.

Dobri poznavaoci karijere Džejmsa Dina ne zaboravljaju da je njegova karijera započela na televiziji u filmu „Brežuljak broj jedan“ (1951) gde je tumačio ulogu Jovana Krstitelja, pre nego što se pojavio u dva bioskopska ostvarenja:„ Čuvajte se mornara“, pored Dina Martina i Džerija Luisa i „Bajonetima na gotovs“, Sema Fulera, gde igra jednog od vojnika. Usledili su potom, 1952 godine „Da li je neko video moju curu“, Daglasa Sirka i „Nevolje na putu“ (1953), Majkla Kertiza. Tri centralna (i na žalost, poslednja) filma u njegovoj karijeri su svima poznati: “Buntovnik bez razloga“ (1955), Nikolasa Reja, gde igra neprilagođenog mladića željnog ljubavi i razumevanja – njegovi partneri iz filma Natali Vud i Sal Mineo nominovani su za Oskara u kategorija ženske i muške epizode –  dok je sam Din nominovan za glavnu ulogu u filmu „Istočno od raja“ (1955), Elije Kazana, gde igra lik mladića razvedenih roditelja koji je u sukobu sa svojom okolinom (Kazan je, kao i slučaju Marlona Branda, ključno uticao na Dinovu karijeru, doveo ga u Ektors studio, pa u Vorner Braders, da bi mu na kraju dao i prvu glavnu ulogu u svojoj ekranizaciji romana Džona Štajnbeka). Poslednja uloga Džemsa Dina u filmu „Div“ (1956), Džordža Stivensa (takođe nominacija za Oskara za glavnu mušku ulogu, posthumno), epska priča o teksaškoj naftnoj dinastiji, njegova je najsloženija i najzahtevnija filmska uloga; s obzirom na to da je poginuo pred sam kraj snimanja ovog filma, neke od scena morale su da budu naknadno sinhronizovane.

Mit koji je stvoren na osnovu munjevite karijere i života (ne treba zaboraviti da Džejms Din nije mogao da se venča sa devojkom koju je voleo, jer roditelji njegove izabranice nisu mogli da mu oproste to što nije katolik) nastavio je da se obnavlja trajući u kontinuitetu već pedeset godina. Naročito su u tome bile uporne kolege iz sveta „sedme umetnosti“: Džordž Džordž i Robert Altman napravili su 1957. godine dokumentarac „Priča o Džemsu Dinu“ (narator je bio Martin Gejbel), a usledili su i dokumentarni „Džems Din – prvi američki tinejdžer (1975), pa igrani Džejms Din (1976), pa dokumentarno-igrani „Džimi Din, vrati se“ (1982), nastavak Altmanove fascinacije 25 godina ranije.

Kao ni ljubav njegovog života koja ga nikada nije prežalila, nisu ga prežalili ni njegovi obožavaoci koji su ljubav prema heroju  iz mladosti preneli i na svoju  decu, kao i na generacije koje dolaze.