Watchmen (2009)

VODNA NAPOMENA: “WATCHMEN” je filmska adaptacija kultne graficke novele Alana Mura koja je nastajala u periodu od 1985. god. do 1986 god. Konacno, 1987 god., “WATCHMEN” je doziveo svoje prvo izdanje kroz dvanaest povezanih stripskih epizoda. Zbog izuzetne tematske slozenosti graficke novele koja obuhvata period americke istorije, mada fragmentarno, od Vijetnamskog rata do 1985 god., kroz ukronijski (alternativna, izmisljena istorija) pristup, namece se potreba da se, vec na samom pocetku, napravi distinkcija izmedju “WATCHMEN”-a kao stripa i “WATCHMEN”-a kao filmskog dela.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=PHmmf5S-Vuk[/youtube]

Potpuno je jasno de se nijedno klasicno knjizevno ili bilo koje drugo delo ne moze, u pogledu svojih ideja, tema i motiva, prevesti na filmski jezik, a da to ne prouzrokuje nezadovoljstvo tvrdokornih fanova u pogledu nacina na koji je izvrsena adaptacija. I upravo iz tih raloga revizija koja sledi se nece baviti “WATCHMEN”-om kroz komparaciju sa izvornim stripom u smislu onoga sto je izbaceno ili izmenjeno prilikom scenaristickog preciscavanja, vec “WATCHMEN”-om kao iskljucivo zasebnom filmskom celinom i njenim kvalitetima.

Nakon komercijalnog uspeha “300”, koji predstavlja jos jednu filmsku adaptaciju graficke novele, ovog puta nastale rukom Frenka Milera, postalo je jasno da je reziserska alhemija Zaka Snajdera, iznad svih ocekivanja, uspela da jedan strip, sa svim svojim specificnostima, pretvori u vise nego solidan film. Na planu specijalnih efekata, najvise zahvaljujuci koriscenju zelenog platna umesto standardnog plavog, rezultati su bili fantasticni! “300” je dospeo na listu vodecih blokbastera! Posle ovakvog uspeha, Zak Snajderu je bio ponudjen projekat “WATCHMEN” koga su mnogi odbijali, nemajuci ni hrabrosti a ni ideje da uopste snime film na osnovu ovako kompleksnog materijala. Vrlo brzo se pokazalo da je ponovni izbor Zaka Snajdera bio pun pogodak.

“WATCHMEN” je epska prica o penzionisanim superherojima cija je uloga nadziraca  izgubila znacaj usled izmenjenih drustveno-politickih okolonosti koje su, kako je vec spomenuto, prikazane kroz alternativnu istoriju Amerike.

Film pocinje ubistvom “The Comedian”-a, jednog od penzionisanih superheroja, nakon cega sledi izvanredna  sekvenca koja prikazuje fiktivne istorijske dogadjaje i ucesce koje je svako od superheroja imao u njima, pri cemu se vidi da je Ricard Nikson po treci put izabran za predsednika (inace, u dosadasnjoj istoriji, to je jedini americki predsednik koji nije ostao do kraja mandata, posto je zbog poznate afere “Watergate” dao ostavku 1974. god.), da je Amerika dobila rat u Vijetnamu, da nuklearni rat izmedju Rusije i Amerike samo sto nije poceo. Posebno treba obratiti paznju na pozadinske detalje koji diskretno pokazuju odredjeni socijalno-kulturni momenat americkog drustva, kao na primer, na scenu u kojoj superheroj “Ozymandias” objavljuje svoj identitet ispred “Studio 54” koji je sedamdesetih godina dvadesetog veka bio muzicki hram disko ere, ili Endija Vorhola, vodecu figuru tzv. “pop arta”, kako stoji u gomili ispred platna za slikanje i prstom pokazuje na skice kostima za “Watchmen”-e , itd.

Psiholoski profil, traumaticno detinjstvo, politicko-moralana ubedjenja i uopste licna istorija svakog “Watchmen-a” su jasno i precizno determinisani kao i njihovi medjuljudski odnosi, sto omogucava pracenje toka filma, koji inace traje punih 162 minuta, bez ikakve konfuzije i dosade. Ritam filma je odlicno ukomponovan sa neo noar izgledom Nju Jorka (slican onom iz “SIN CITY”-ja,) i vizuelnim efektima poput onih iz “300”, pri cemu su scene nasilja, u ovom slucaju, u dobroj meri ublazene, sto samo govori o tome da je Zak Snajder od samog pocetka bio svestan da “WATCHMEN”, zbog svoje slojevitosti i globalne odgovornosti kao fundamentalne teme, ni u jednom trenutku nije smeo da sklizne u ravan tipicnog visokobudzetnog ostvarenja, kakvi su, na veliku stetu filmske umetnosti, filmovi Majkl Beja.

Na intelektualnom, filosofskom i teoloskom nivou film je izuzetan. S druge strane, sam koncept superheroja je potpuno drugaciji od onog na koji smo navikli da do sada vidjamo u filmskim adaptacijama. “WATCHMEN”-i su mnogo vise antisuperheroji koji su, kako se vidi u filmu, zapravo marionete u rukama americke politike – oni ucestvuju u ratu sa Vijetnamom, pomazu u razbijanju demonstracija i pravljenju nuklearnog oruzja.  I sami kostimi, iza kojih se kriju “WATCHMEN”-i, vise ih cine vasarskim cirkuzantima nego idealnim herojima. Sve je to samo jos jedna dobro upakovana laz! Aluzija se jos vise upotpunjuje, ako se obrati paznja na “pinokijevski” oblik nosa njihovog glavnog poslodavca – Ricarda Niksona. “WATCHMEN”-i se jos vise udaljavaju od slike idealnog superheroja preko eksplicitnog prikaza devijacija njihovih licnosti, pri cemu su neki od njih sociopate, divlji sadisti, pa cak i sa homoseksualnim opredeljenjem. I kako se blizi nuklearni rat, oni su suvise uplaseni i nemocni da bilo sta ucine. U tom smislu je, mozda, najinteresantniji paradoksalni lik nuklearnog fizicara “Dr.Manhattan”-a koji je posle jedne havarije na poslu postao neka vrsta boga sa izuzetnim mocima kao sto su predvidjanje buducnosti, teleportacija i manipulisanje svezivom materijom. Za razliku od ostalih likova, on jedini pokazuje izvesnu ravnodusnost i pasivnost u pogledu predstojece kataklizme sto u potpunosti odgovara budistickom pogledu na zivot. To biva potvrdjeno scenom kada nakon incidenta na konferenciji za novinare “Dr.Manhattan” teleportuje sebe na Mars i zauzima poznatu pozu za sedenje koja je karakteristicna za meditaciju.

“WATCHMEN” se, takodje, bavi veoma aktuelnim pitanjem besplatnih izvora energije i sugerise da bi oni mogli biti kljuc za prestanak svih buducih ratova. Utopisticka ideja o svetskom miru je takodje prisutna, pri cemu se veoma otvoreno prikazuje americka arogantnost kroz konstataciju da je “Dr.Manhattan” dokaz postojanja boga i, kao sto je ocigledno, on je Amerikanac. Sto se tice ostalih problema koji su obuhvaceni filmom, njihov spisak je poduzi i ne bi bila dovoljna samo jedna revizija da se svi oni pomenu.

Sve u svemu, ovako slojevito i sveobuhvatno ostvarenje nije skoro vidjeno na filmskom platnu. Prema tome, ako su vam  dosadili dosadasnji koncepti superheroja, oliceni u supremenu, betmenu ili u ajronmenu, sa manje ili vise predvidivim zapletom, onda obavezno pogledajte “WATCHMEN” koji kroz likove laznih superheroja ukazuje na zabrinjavajuce gorku istinu o covecanstvu.