Troy (2004)

Troja (2004)

Epski spektakl

Posle više od deceniju od premijerne ekranizacije filma „Troja“, ovo ostvarenje ne gubi na aktuelnosti i poklonicima širom sveta. To potvrđuje i činjenica da iako je prošlo toliko vremena, zvanična stranica filma na Fejsbuku ima preko 6 miliona lajkova. Prosečna ocena na najpopularnijem svetskom sajtu za ljubitelje filma Imdb.com je i dalje veoma dobra, čak 7,2.

Od kako se film kao umetnost uvukao u srca ljudi, jedan od žanrova koji je uvek imao najviše pristalica je epski film. Nije baš lako ni definisati taj žanr sam po sebi, pa je mnogima prva asocijacija na ovu vrstu filma reč „spektakl“. Jedan od najpoznatijih filmskih kritičara današnjice Rodžer Ebert je rekao, da je vremenom sam pojam epskog filma izgubio na pređašnjem smislu odslikavanja izuzetnih momenata ljudske istorije, vanvremenskih priča i heroizma, do današnjeg poistovećivanja da je epski film sve što je napravljeno sa ogromnim budžetom.

Da bi bilo jasnije zašto je uspeh filma „Troja“ tako veliki, treba znati nešto i o ostvarenjima koja se smatraju vrhunskim u žanru epskog filma u istoriji svetske kinematografije. Američka filmska akademija (AFI) ima listu od Top 10 filmova iz ovog žanra, a neki od njih su Lorens od Arabije, Ben-Hur, Šindlerova lista, Prohujalo sa vihorom, Spartak, Titanik itd. Kada pogledate ovu listu, pored toga što se jasno vidi o kakvoj se žestokoj konkurenciji radi, upada u oči činjenica da je „najmlađi“ među njima film „Titanik“ iz davne 1997. godine. Ovo svakako nije slučajno i upravo potkrepljuje podatak da je veoma velika konkurencija u ovom žanru, kao i da je potrebno da prođe određeno vreme kako bi se sa distance uvideo pravi kvalitet i vrednost filma.

„Troja“ je definitivno jedan od najboljih epika koji su se pojavili zadnjih par decenija. Uspeh je kao i uvek niz više faktora, a u ovom slučaju to su sjajan režiser, odlična glumačka ekipa, svetski poznata glavna tema i naravno neizostavni ogroman budžet koji se u bioskopima kasnije više puta multiplikovao. Sada ćemo nešto reći o svim faktorima po malo a za početak nešto o samoj radnji filma koja govori o čuvenom Trojanskom ratu, opisanom u mnogim grčkim mitovima.

U ovom filmu je sažeto opisana Homerova Ilijada. Radnja se događa 1200. godina p.n.e. u gradu Troji, gde se vodio desetogodišnji rat između Grka i Trojanaca. Ako pogledate mapu današnje Turske, antička Troja se nalazi u severozapadnom delu, na sredini puta između Istanbula i Izmira. Trojanski junak, čuveni Hektor se bori protiv Ahilovog rođaka, misleći da se bori protiv Ahila. Nakon što ga ubija shvata da će se morati suočiti sa najjačim ratnikom na svetu koga mnogi smatraju nepobedivim. Ahil kreće prema Troji sam i doziva Hektora. Hektor govori ženi o tajnom prolazu, koji bi iskoristila ako bi Troja pala. Ahil je pobedio i zavezao Hektora za kola i vukao ga sve do obale.

Hektorov otac, Prijam, kralj Troje, otišao je do Grka i tražio od Ahila telo pokojnog sina. Ahil mu je to dozvolio, pa su se dogovorili da 12 dana neće ratovati u znak smrti njihovih najmilijih. Nakon 12 dana Trojanci su videli da Grka nema na obali te su pomislili da su se povukli. Na obali je bio samo jedan veliki konj i tela umrlih od kuge. Trojanci su ga nazvali Trojanski konj i uveli ga u grad. Međutim, u tom konju su bili skriveni najbolji grčki vojnici na čelu s Ahilom. U sumrak su vojnici izašli iz konja i počeli osvajati Troju. U tom ratu je poginuo Ahil, jer ga je Paris pogodio strijelom u petu. Nakon 10 godina bezuspešnog napadanja, Grci osvajaju Troju na prevaru.

Režiju potpisuje poznati nemački reditelj i scenarista Volfgang Petersen. Što se njegove karijere tiče, jako su interesantni upravo jedno njegovo davno i „Troja“ kao novije ostvarenje. Postao je svetski poznat takođe po jednom epskom spektaklu, odnosno filmu „Podmornica (Das Boot)“ iz 1981. godine o nemačkoj podmornici iz Drugog svetskog rata koji je bio nominovan za čak 6 Oskara. Više od dve decenije posle tog uspeha, realizovao je „Troju“ i dve godine nakon nje „Posejdon“, koji nije bio tako uspešan.

Interesantno je da je Volfgang Petersen, lično zahtevao da u nadsinhronizovanoj verziji filma za nemačke bioskope glas Bredu Pitu pozajmi Martin Kesler, glumac koji obično nadsinhronizuje uloge Nikolasa Kejdža, a ne Tobijas Meister, koji u svim nemačkim nadsinhrnizacijama pozajmljuje glas Bredu Pitu, što je mnoge gledaoce “Troje” u Nemačkoj veoma iznerviralo. Takođe Petersen nije želeo da se lik Jelene, kraljice Sparte, pojavi u filmu. Smatrao je da nijedna glumica ne može da opravda očekivanja publike kao “najlepša žena na svetu”. Međutim, producenti su insistirali da se Jelena ipak pojavi, pa se Petersen odlučio da angažuje nepoznatu glumicu.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=znTLzRJimeY[/youtube]

Što se glumačke ekipe tiče, sastav je impozantan a predvodi ga Bred Pit kao Ahil, Erik Bana kao Hektor, Orlando Blum kao Paris, Šon Bin, Dajana Kruger i mnogi drugi. Ovakav sastav, takozvani „ensemble cast“ često omogućava filmu uspeh i zaradu, čak i kada se posao ne uradi savršeno. Sam film je sniman na lokacijama u Maroku i Meksiku. Glavni glumac Bred Pit, u jednom intervjuu je rekao da je snimanje “Troje” bilo prilično teško iskustvo za njega, jer je morao da prestane da puši, i jer je imao povredu upravo ahilove tetive.

Kada je budžet filma u pitanju, on je iznosio čitavih 175 miliona dolara ali se višestruko isplatio i na blagajnama zaradio skoro 500 miliona dolara. Trenutno se nalazi na 60. mestu najisplativijih filmova svih vremena, a u godini u kojoj je snimljen je bio osmi u ovoj kategoriji na svetu. Činjenica je da ljudi vole ovaj filmski žanr i neretko se ovoliko uloženog novca ipak brzo isplati, ali svakako novac nije jedina presudna stvar. Konačnu reč uvek daje publika i vreme, a prvi primer da nije sve u novcu je upravo Petersenov naredni film „Posejdon“ koji je čak snimljen i sa većim budžetom i mnogo lošije prošao od „Troje“.

Film nije ostao nezapažen ni od strane kritike, gde je zaradio čak 11 nominacija za razne nagrade od kojih se svakako izdvajaju nominacije za Oskara, ASCAP (Film and Television Music Awards) i MTV Movie Awords. Neretko smo bili u prilici da posvedočimo da same nagrade ne odslikavaju u isto vreme i realnu vrednost filma. Svakako da postoji različitih mišljenja, poklonika i pristalica, kao i boljih ostvaranja u žanru epskog filma, ali svakako posle 11 godina od premijere, za film „Troja“ se može reći da se radi o kvalitetnom filmu koje vredi pogledati.