Jasminum (2006)

Review

asminum je prelep film Poljskog reditelja Jan Jakub Kolskog.

Kolski je ovaj film snimio u stilu nekoliko svojih prethodnih filmova i spada u zanr onoga sto se moze nazvati: Magicni realizam. Film po scenama dosta podseca na “Veneciju“.

Poslednjih godina, nekoliko evropskih reditelja se oprobava i pronailazi u ovom stislom pravcu.

Odlicna gluma i scenografija, narocito male Wiktorije Gasiewske. Jasminum (2006) je pokazao da ima odlicne kvalitete u raznim sferama filmske tehike.

Prica je smestena u manji provincijski gradic, i jednom manastiru i nekoliko samostana u njemu. U centru paznje su tri monaha koji mirisu na razlicite vocke. Tako se i zovu: Jedan je Tresnja, drugi Divlja Tresnja a treci Sljiva. Retko izlaze iz svojih samostana i retko kad komuniciraju sa ljudima. Uglavnom su napolje samo nocu obavljajuci odredjene poslove u basti. Oko njih se stara simpaticni i vredni otac Zdravko. Nadgleda ih staresina manastira, koji je isto jedna zanimljiv karakter, koji voli sedmu umetnost. On proucava njihova kretanja, trudeci se da pronadje neke delove proracanstva i da predoseti sledece pojavljivanje sveca. Za stanovnike ovog malog hrama, brine se jedna omanja skluptura, ali velika u duhu, Svetac Roko.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=l1uQpz7l0_4[/youtube]

Radnja pocinje svojim nepredvidimiv tokom kada u njihov zivot mlada umetnica sa svojom petogodisnjom cerkom, koja dolazi u ovaj gradic poslom, koji se sastoji u rekonstrukcije i restauracije slika u manastiru, prvenstveno slika, Device Marije. Medjutim umetnicu Natasu vise interesuju upravo ti cudni mirisi i pokusace da razresi nekoliko misterija, kako iz sadasnjosti tako i iz proslosti. Za to vreme njena mala cerka Genja, se sprijateljuje sa ocem Zdravkom.

Jasminum je latinsko ime za jasmin. Radnja je u drugoj polovini dvadesetog veka i prikazuje malu monasku zajednicu i seoski zivot mestanina i njihov odnos prema katolockoj crkvi.

Neobicna, privlacna, sarmatna i zanimljiva prica, koju svakako treba doziveti. Potraga za srecom, u cilju da se nadje prava ljubav. “Jasminum” nam ostavlja poruku na kraju, da nisu sveci oni koji svih ovih godina pokusavaju da uspostave bilo kakvu konekciju sa apstraktnim Bogom, oni koji se zaklinju na zavet cutanja, oni koji putem meditacije pokusavaju da dodju na veci stepen duhovnosti, oni koji ceo zivot posvecuju sluzenju boga, oni koji provode ceo svoj zivot u crkvama i manastirima, vec oni koji uvek pomazu drugima, i pokusavaju da se svakom nadju i da bace neki smisao na vec zaboravljenu frazu sadasnjeg sveta, biti “dobar”.

Zato i otac Zdravko, kojeg vidimo u prvim scenama filma, kako se budi rano ujutru, uz zvuke alarma na digitalnom satu, i hrani prvo zivotinje, pa ljude, pa onda sebe, na kraju filma, postaje jedini pravi Svetac.