Review
Sasvim sam slučajno naleteo upravo na taj film na TV-u. I, kao što to često biva, počeo sam da ga gledam negde od sredine. Mnogo toga se već dogodilo… Ali za mene ima neke draži u gledanju filmova upravo na taj način: detektivski pokušavati da rekonstruišeš šta se dogodilo pre nego što si počeo film da gledaš, o čemu se tu zapravo radi…
Mladić sa naočarima i dugom kosom je sedeo u kabini ogromnog bagera i razgovarao sa starijom koleginicom. Prethodne večeri je imao koncert, i izgledao je umorno. Iza njega je bila noć nespavanja, a sledećih osam sati je trebalo raditi naporan fizički posao.
Koleginica mu je savetovala da digne ruke od muzike. Nije bila impesionirana njegovim muzičkim uspesima. Shvatala ih je neozbiljno: Mi gradimo novo društvo, a eto ti misliš da ćeš mu lakim notama doprineti?! Ne, nećeš!
Film sam, naravno, sa velikom pažnjom odgledao do kraja. Pre svega, zanimala me je tematika kojom se on bavio, i to na više nivoa. Komunistička Istočna Nemačka je bila tabu tema, kao i vreme o kom je film govorio… Isto tako, kada sam ja bio mlad, muzika koju je glavni junak izvodio bila je passé: vuklo je na Boba Dilana i na prethodnu dekadu.
Na odjavnoj špici je pisalo ime filma, i ja sam ga zapisao na papiru koji mi je bio pri ruci: GUNDERMANN. Priznajem da sam bio toliko preokupiran svim onim što sam video u prethodnih sat vremena da sam želeo da putem Interneta nešto više o svemu tome saznam.
I priča je počela da se odmotava: film je snimljen ne tako davno. Dakle, bio je nov. Snimljen je 2018. godine, autor je talentovani nemački reditelj Andreas Drezen. Na veb-sajtu IMDB je bio sledeći opis: “Film se bavi životnom pričom istočno-nemačkog pevača Gerharda Gundermana…” Na jednom drugom sajtu je pisalo da je glavni junak “želeo da bude i dobar radnik, i uzoran muž i otac, i umetnik, i klovn i političar..” Kao i zaključak: “da je on verovatno sve to i bio”. Na Jutjubu je, opet, bio trajler u trajanji od dva minuta.
Više od samoga filma zanimao me je taj istočnonemački pevač čiju je životnu priču Drezenov film pratio: Gerhard Gunderman. Glavna nit priče se zasnivala na podatku da je on istočnonemački kant-autor koji je sarađivao sa tajnom policijom Štazi. Ta reč i njeno značenje: štazi se nadvila nad Gerhardom kao crni zloslutni oblak koji ga je na kraju i progutao. Imao je samo četrdeset i tri godine kada je preminuo od moždanog udara.
Beskompromisni Gunderman nikada nije napustio svoj ugljenokop. Bar ne do trenutka dok ga nisu zatvorili 1996. godine. Hteo je da bude radnik. Nije odustajao od ideje da svojim rukama, a ne glasom izdržava sebe i svoju porodicu. Muzika ma koliko bila važna u njegovom životu nije bilo nešto čime se neko ko veruje u progresivne ideje Marksa i Engelsa, kao i u parolu Proleteri svih zemalja ujedinite se! samo bavi.
I dalje listam Internet… Šta kaže Vikipedija? Otprilike sledeće: da je nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke Gunderman postao veoma popularan među svojim bivšim sunarodnicima koji su se, opet, osećali obespravljenim u ujedinjenoj državi… Postali su građani drugog reda. Kapitalizam ih je progutao.
Ah, ja protiv Vikpedije? Beznadežna je to borba koju će naravno da dobije Vikipedija! Tamo ću naći sve o Gudermanu: kada je i gde rođen, šta je radio nakon završetka srednje škole… Kada ga istočno-nemačka tajna policija Štazi regrutuje u svoje redove… Kada je isključen kako iz vladajuće komunističke partije, tako i iz Štazija… (Nisam znao da te i kao saradnika tajnih službi mogu da isključe?! Ali bolje i to nego da te fizički likvidiraju.)
Njegov prvi kantautorski nastupi datiraju u 1986. godinu, da bi sledeće godine osvojio glavnu nagradu na takmičenju nacionalnih pesama Istočne Nemačke. Gudermanov prvi LP “Muškarci, žene i mašine” se pojavio 1988. Godine. Za razliku od njegovih solo nastupa, to je bila rok ploča sa pratećim bendom.
Živeo asketskim načinom života, izbegavao je alkohol, droge i nije pušio. Bio je i vegetarijanac. Možda i zbog prekomernog rada, Gunderman je umro od moždanog udara 21. juna 1998. u 43. godini života. Iza sebe je ostavio četvoro dece.
NAGRADE: Nemačka filmska nagrada 2019. u šest kategorija: najbolji igrani film, najbolja režija (Andreas Drezen), najbolji scenario (Lajla Štiler), najbolja glavna muška uloga (Aleksander Šer), najbolja scenografija (Zuzane Hopf), najbolji kostim (Zabine Grojnih)
