Koncentrisi se, Baba

Posle dugh 16 godina jedan od najzanimljivijih reditelja u regionu, Pjer Žalica, prošle godine konačno se pojavio sa novim filmom, jetkom komedijom KONCENTRIŠI SE, BABA, tragikomičnim, alegoričnim i satiričnim oproštajem od Jugoslavije.

Žalica je svoju reputaciju izgradio na svoja dva izvanredna filma, GORI VATRA (2003) i KOD AMIDŽE IDRIZA (2004), kao prezicni hroničar i minuciozni slikar stanja i mentaliteta. U debitantskom ostvarenju GORI VATRA, spretno i sa žarom, a zanatski besprekorno, kao da je decenijama već iza kamere, Žalica vodi priču nabijenu atmosferom i čitavom galerijom likova, od kojih je pojava svakog funkcionalna i dramaturški utemeljena. U tom smislu njegov prvenac može biti lekcija iz filmske režije mnogim srpskim i hrvatskim rediteljima koji su, uvek se vadeći na budžetska ograničenja, bežali od eksterijera kao đavo od krsta, a likovi su im često bezrazložno i besmisleno ulazili u kadar ili izlazili iz njega, dok se sve odvijalo u soliterskim sobičcima ili drugim gajbama, motelima, kafanama i td. Žalica pak za mesto dešavanja uzima čitavu jednu varoš, Tešanj, precizno i senzibilno dočaravajući život njegovih stanovnika, koji u postdejtonskoj BiH, sa još živim ratnim ranama i sećanjima, čekaju događaj koji će imati poseban značaj za njihovo funkcionisanje, a to je poseta nikog drugog do američkog predsednika Bila Klintona. Dok se svi bitni ljudi koncentrišu na ovaj istorijski trenutak, reditelj našu pažnju fokusira na tragediju jedne porodice kojoj je rat doneo mnogo nesreće. Istovremeno, ovom pričom defiluju kriminalci, prostitutke, korumpirani ljudi, a etnička netrpeljivost još uvek je snažno prisutna u dušama i svesti meštana. Žalica maestralno kombinuje potresnu dramsku okosnicu sa nizom humorističkih pasaža, tvoreći tragikomičan bosanski mikrokosmos sa svim njegovim šarmom i tugom, brutalnostima i lepotom.

Na lovorikama uspeha svog debija, koji je imao sjajne rezultate gledanosti na eks-Ju prostorima, Žalica je, ne gubeći vreme, odmah krenuo u realizaciju svog drugog filma, KOD AMIDŽE IDRIZA. To je priča smeštena u mirnodopsko vreme, ali ratni ožiljci su još sveži. Glavni junak je Fuke, koji nakratko dolazi u posetu svom amidži Idrizu i amidžinici, kako bi im popravio bojler. Njegova poseta će se odužiti, a kroz razgovor sa rođacima koji su u ratu ostali bez sina, Fuke će osetiti prigušeni bol i užas tragičnog gubitka. Žalica suptilno gradi atmosferu sete i tihog očaja, a kroz običnu konverzaciju među likovima koji naizgled govore o efemernim stvarima.

U svom najnovijem filmu KONCENTRIŠI SE, BABA, koji temporalno pokriva period koji prethodi dešavanjima u prve dve priče, vodi nas u Sarajevo, proleća 1992. Po gradu i njegovoj okolini se već puca, a bosanski lonac je na laganoj vatri, sa izglednim šansama da se temperatura pojača. Brojna familija okuplja se u velikoj kući starice Marije (Mira Banjac), koja je u bolesničkoj postelji i svi su izgledi da joj je blizu kraj. Iza navodne pažnje najbližih kriju se interesi, briga šta će kome pripasti od nasledstva, kalkulacije ko će doći do većeg parčeta kolača. Žalicin film najbolji je u fazi kada nas upoznaje sa karakterima, sa britkim i ciničnim replikama koje razotkrivaju njihove naravi i motive. Tu priča postiže izvanrednu pitkost, duhovita je i puna žaoka, sa jasnim asocijacijama na pohlepu i grabežljivost potencijalnih naslednika. Njihova pozicija je, s druge strane, suštinski tragična, jer ko im garantuje da sve do čega dođu neće završiti u pepelu, kao što je i (cela) zemlja u kojoj su živeli. Takođe, njihova međusobna začikavanja i ironični diskurs spram porodičnih, bračnih ili individualnih dometa u životu kojim žive, uz vrsnu glumu kompletnog, izuzetno potentnog ansambla, izdižu komični potencijal filma na jako visok nivo. Nešto manje je uspešan i ubedljiv u pogledu na tadašnju aktuelnu političku i društvenu situaciju koja se usložnjava, jer sve miriše na rat. Promišljanja koja njegovi likovi glasno izgovaraju, doduše suprotstavljena i više intuitivna, pomalo zadojena klimom i medijskim spinom okruženja iz kojih dolaze (ima ih skoro iz svih republika), kao da su opterećena upravo distancom između vremena u kome se narativ odvija i trenutka kada je film nastao, odnosno perspektivom iz koje svi znamo kako su se stvari (ubrzo) odvijale.

Neki komični delovi su gotovo neodoljivi, poput momenata kada Muhamed (Emir Hadžihafizbegović) pokušava, uz sufliranje žene Kike (Jasna Žalica) i svastike Aše (Alma Prica), da dobije vezu preko centrale pa se zaptelja u pogrešnim brojevima. Neke poruke, od čitavog niza kvalitetnih i ubojitih replika, su blistave. Recimo, poput one koju izgovara doktor Ranko (Izudin Bajrović): ”Za rat je dovoljno pola budale”, dok ozbiljno i zabrinuto savetuje Dadi (Admir Glamočak) da se što pre vrati u Srbiju. Ili ona koju Bane (Branimir Popović) izgovara, s površinskim slojem koji se tiče okupljanja familije, a dublje i suštinski nosi dugoročnu i simboličnu poruku, koja podrazumeva i apostrofira i ljubav i mržnju, odnosno usmerenost jednih na druge na prostoru SFRJ: ”Svojta smo, moramo da se volimo!”

Osim pomenutih glumaca u filmu igraju i Jadranka Đokić, Vedrana Božinović, Dženita Imamović i Dino Sarija. Iako KONCENTRIŠI SE, BABA ukupnim kvalitetom zaostaje za prva dva Žalicina filma, ovaj povratak sjajnog autora veoma je dragocen po kinematografske prilike u regionu. Njegov najnoviji film se, ipak, gleda s merakom.

KONCENTRIŠI SE, BABA bio je film otvaranja na prošlogodišnjem Sarajevo Film Festivalu, koji je zbog pandemije održan u drugačijim okolnostima nego prethodnih godina.