Review
Ove godine je pola veka od pojave šokantnog ostvarenja Džona Burmana OSLOBAĐANJE, jednog od najslavnijih američkih filmova, koji se za mesto u kolektivnom sećanju filmske javnosti, u antologiji svetske kinematografije, ali i kao popkulturna referenca izborio svojim suvim kvalitetom.
Oni koji su bili u prilici da ga vide na FEST-u 1974. doživeli su ga tih ludih i sjajnih (festivalskih) 70-ih godina kao novi, žestoki iskorak u istraživanju ljudske violencije, što je, generalno, bio trend a naročito u američkoj kinematografiji sa upaljenim fitiljom Novog Holivuda. Ja sam ga pogledao koju godinu kasnije u Noćnom programu TV Sarajevo i danima sam razmišljao o onome što sam video.
Ta priča o četvorici urbanih, poslovnih tipova koji stižu iz Atlante u divljinu severne Džordžije ne bi li se u prirodi opustili, razonodili i podigli adrenalin, spuštajući se kanuima niz opaku ali atraktivnu reku, a onda im iznenada sve krene po zlu, neplanirano, naopako, nasilno i smrtonosno, stigla je iz romana Džejmsa Dikija, koji je svoj književni predložak pretvorio u scenario. To bekstvo od civilizacije čijom su atmosferom prezasićeni, donosi im sudar sa bukvalno necivilizovanim meštanima, koji funkcionišu na nivou primitivnih, zaostalih bića, svedenih na animalno i nagonsko, što će jedan od nesrećnika iz gradske četvorke osetiti u najgorem obliku (kontroverzna scena silovanja Bobija Tripa – uloga koja je, praktično, obeležila karijeru Neda Bitija), uz naredbu nasilnog domoroca da obavezno skviči kao svinja dok ovaj nad njim vrši sodomiju. Međutim, iako su iznenađeni divljačkim ”prijemom”, kad shvate koliko je sati, momci iz Atlante počinju da uzvraćaju udarac. Iako su bar dvojica, pomenuti Bobi i Dru Balindžer (Roni Koks), sami po sebi benigni i smotani, što će i uticati delom na njihove sudbine, druga dvojica, Ed Džentri (Džon Vojt) i Luis Medlok (Bert Rejnolds), imaju petlju da reše neke opasne situacije. Medlok je čak tipičan mačo, sa snagom i voljom da odbrani i spase prijatelje. Posebno će u tim trenucima doći do izražaja njegova sposobnost gađanja lukom i strelom. U trenutku kada se oslobode silovatelja, nova prepreka ih čeka na samoj reci, koja pokazuje svoje zastrašujuće i vratolomne deonice.
Burman je vešto dozirao napetost, činio da se nespokoj ”na tuđem terenu” potpuno uvuče u gledaoce kao i u same junake, davao publici odušak kada je strastveno navijala za gradske momke pod opsadom planinskih divljaka (brojni horori u toj i nadolazećim decenijama koristili su motive začudnih, ekstremno nasilnih porodica ili delova porodica iz raznih američkih zabiti na koje će nabasati fini, dobri, mirišljavi momci i devojke iz grada). Atraktivnost prizora (sve je uslikala kamera majstora Vilmoša Žigmonda) ima najmanje dvostruku snagu zbog prirode koja je istovremeno prelepa i zastrašujuća, ali i zbog narativno i situaciono pretećih elemenata i neizvesnosti, jer opasnost odjednom kao da stiže odasvud.
OSLOBAĐANJE je maestralno i napeto režirana kombinacija avanture i horora koja je, osim na niz bezličnih predstavnika žanra, imala svoj uticaj i na neke odlične filmove poput JUŽNJAČKE UTEHE (1981) Voltera Hila i DIVLJE REKE (1994) Kertisa Hensona.
Film je 1972. godine bio među pet najgledanijih ostvarenja u američkim bioskopima i samo te godine zaradio 46 miliona dolara na budžet od svega dva miliona. Film je i glumački bio pun pogodak jer je učinio zanimljivim neke tek započete karijere. Džon Vojt je nastavio nisku svojih antologijskih rola posle PONOĆNOG KAUBOJA (tek su ga čekali SLUČAJ ODESA, POVRATAK RATNIKA i ŠAMPION). Bert Rejnolds, sa imidžom preciznog osvetnika, u izdanju bez brkova, možda je već tada dao svoj najveći umetnički doprinos. Takođe, svoje mahom tragične i preplašene karaktere na upečatljiv način donose Ned Biti i Roni Koks.
OSLOBAĐANJE je odabrano kao kulturološki, istorijski ili estetski značajno filmsko delo koje se od 2008. godine čuva u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
