Review
Kao poslednji u takmičarskom programu 57. Filmskih susreta u Nišu prikazan je film Siniše Cvetića USEKOVANJE.
U ličnom doživljaju ovog ostvarenja dobio sam više nego što sam očekivao, sa dobro izvedenom ansambl igrom glumaca i korektnim, ponekad izvanrednim rediteljskim rešenjima za priču koju karakterišu bolni intimistički prosede i kamerna atmosfera stana jedne beogradske porodice u rasulu.
Uža i šira porodica okuplja se na slavi, što je kao, recimo (tamo, doduše, drugim povodom), u SIJERANEVADI rumunskog majstora Kristija Pujua, prilika za razotkrivanje različitih karaktera i ispoljavanje ličnih frustracija sa ehom kolektivnih i društvenih tegoba, bespuća i beznadežnosti. Ovde je sve toliko propalo i otuđeno među protagonistima, da uopšte nisu bila potrebna sva ta silna drogiranja i drugi poroci da bi nam dočarali koliko je porodica u fokusu disfunkcionalna, pa čak ni kao posledica poremećenih odnosa i odsustva pažnje i empatije za najbliže. Tu niko nikoga suštinski ne poznaje, što mladi junak Jovan (kome reditelj metaforično dodaje prigodno svetačku dimenziju, ali, ambivalentno, ne odriče mu ni demonske karakteristike u smislu izazova) potencira, ne libeći se da to i saspe svojima u lice. On je poražen i bez bilo kakvog oslonca, ostavljen da sanjari o nekom imaginarnom i eskapističkom spasu kroz dolazak vanzemaljaca. U kontekstu ovog poslednjeg, nisu to ni scenaristički (David Jakovljević) ni rediteljski baš srećna ni sporadična ni finalna rešenja, reklo bi se čak da su banalna i neinventivna, ali kulminacija i katarza svih zbivanja na slavi (uz vrhunsko doziranje i ekspresiju odličnog Pavla Mensura), donosi uzbudljive i snažne dramske momente, koji će pred kraj okupljanja za slavskom trpezom otkraviti i otopliti relacije između Jovana, brata Dušana (takođe uverljivi Marko Grabež) i njihovih roditelja (Bojan Žirović i Aleksandra Balmazović).
Veče i noć suočavanja sa svim avetima i prokletim usudom porodice čije stanje nije posledica samo devastiranosti društva, nego i niza sopstvenih slabosti, kukavičluka, sebičnosti i strahova, Siniša Cvetić ponekad režira tako zrelo da to impresionira, pogotovo što to traje jače od dva sata, uz jasno definisane i zaokružene glavne i sporedne karaktere koji, uz generalno vrsnu glumačku igru, funkcionišu na prostoru “džepne maramice” ili oko slavskog stola. Nije to bio lak zadatak, ali finalni rezultat govori da se dobacilo do pristojnog nivoa.
Ima tu i humora, ponekad duhovitih prizora, sa ponekim vulgarnim iskorakom, sve kao umereno razgaljujuća protivteža istinskom emotivnom i psihičkom paklu u kome se prže junaci ogrezli u alijenaciji. I kao na gotovo svakoj slavi, osim što se dotaknu stvari koje odražavaju način života i prizemna ili pomodna promišljanja (sve u atmosferi i zaletu kovida), kako se okupljeni pune alkoholom, tu su i poslovična baljezganja na razne teme u zemlji i svetu, što je fino i lucidno zapažanje Jakovljevića i Cvetića.
Uz pomenute glumce, film na izvođačkom planu gotovo da nema slabu kariku. Igraju još i Jovana Gavrilović, Aleksandar Đurica, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Aleksandra Pleskonjić i Momo Pićurić.
Na Festivalu u Sopotu film USEKOVANJE je poneo Nagradu publike, a biće i u Glavnom programu Moskovskog filmskog festivala. Iz Vrnjačke Banje, sa Festivala filmskog scenarija, producent ga je povukao nezadovoljan predviđenim mestom i terminom projekcije.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
