Review
GARBURA, dvostruka porodična drama u režiji Josipa Žuvana, nastavlja trend debitantskih filmova izvanrednog kvaliteta koji je poslednjih godina karakterističan i za Hrvatsku i za Srbiju.
Znate li one praznike i dočeke nove godine kada očekivanu euforiju i porodičnu prisnost zamene mrgodno raspoloženje i osećanje besmisla i defetizma? Tu su ukućani, tu je trpeza, prigodni program na televiziji, ali se umesto radosti i toplih vibracija, dušom širi pustara. To je jedan od osnovnih modova koji dominiraju ovom jednostavnom ali i delikatnom pričom, koja pokazuje da samo neke čiste duše u budućnosti mogu da koliko-toliko isprave prljavštinu koju su posejali u svom okruženju njihovi matori ili za još jednu generaciju matoriji.
U takve se prirode uzda i Josip Žuvan, kada uzme za glavne likove svoje priče dečake, Nikolu i Antonija, koji su taoci konstantne netrpeljivosti i sukoba dve komšijske porodice. I sada, to je prvi, jasno uočljiv površinski sloj, dok se uskoro, pa malo je reći neočekivano, možda i šokantno, ne uverimo da je ta građevina korozivnih komšijskih odnosa daleko kompleksnija, te da postoji jedna vrsta bliskosti između drugih protagonista koja prevazilazi veliko drugarstvo dvojice dečaka. Taj detalj ovde neću otkriti, ali tiče se dubokih tajni i laži, izdaje i neverstva, neostvarenih romantičnih snova (svoj još šiparički zanos i zamisao ljubavi, iako je razvedena, Antonijeva majka, Ines, pokušava očajnički da stopi s popularnim nežnim ljubavnim pesmama iz prošlosti) s jedne, i kvazimačističkog dokazivanja sa druge strane.
Pripadnici najstarije generacije, Nikolina baba, Ivka (sjajna Asja Jovanović), i Antonijev deda, Vlado (briljantni Zdenko Jelčić), kao da su najveće zlice i zlopamtila, pa se neke nesloge i razmirice oko objektivnih problema koji nastaju između dve kuće sa razmakom od desetak metara poput vodurine koja se sliva od jedne prema drugoj, reflektuju i na mlađe članove, iako nema frontalnog sukobljavanja i veće upotrebe sile.
Josip Žuvan, nalik bluzu familijarnog čemera i hirovito hedonističkog izazivanja sudbine u LEDENOJ OLUJI Anga Lija, suptilno beleži, ispod naglašenih i dominatno grubih relacija, tanane niti koje obmotavaju odnos ukućana dve porodice (u svakoj za sebe i jedne spram druge), maestralno pogađajući u suštinu karaktera, a opet čineći priču živom, vibrantnom, vešto izbegavajući virove mrtvog narativnog hoda i dosade.
Dvojicu dečaka sa izvanrednom neposrednošću i osećajem donose Franko Floigl (Nikola) i Mauro Ercegović Gracin (Antonio). Ostatak glumačke ekipe je gotovo savršen. Ljubomir Bandović je ubedljiv kao mrgudni i razočarani Zoran, koji nema snage da odoli svojoj majci koja neprestano kljuca i zvoca (zamerajući mu da nema petlju da rešava probleme) i polako kopa sebi jamu rušeći odnos sa prilično trepeljivom suprugom Marijom (Marija Škaričić, kojoj pripada i bar jedna antologijska sekvenca, kada prilično svesna dešavanja, neće da pogleda u poruke na ukradenom telefonu svog muža koji joj sin daje u želji da ona nešto bitno sazna). Tu je i Ivana Roščić, odlična u ulozi nezadovoljne i nezadovoljene Ines, Antonijeve majke, koja eksapistički grabi svaki trenutak da se ne bi suštinski suočila sa tegobnom stvarnošću. Naravno, i već pominjani Asja Jovanović i Zdenko Jelčić.
Film GARBURA prikazan je u programu festivala u San Sebastijanu (selekcija “Novi reditelji”), na Zagreb Film Festivalu, a bio je i na ”Slobodnoj zoni”. Trenutno je na redovnom repertoaru bioskopa u Srbiji.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
