Review
Ovaj film Majkla Ričija je tipičan primer klime drastične političke nekorektnosti, estetske subverzije i transponovanja surove violencije, a ta sloboda koju je američka kinematografija usvojila kao duhovni i kreativni reper podarila je mnoštvo briljantnih naslova. Zato su te famozne sedamdesete nesumnjivo jedna od najbitnijih stranica američkog filma u istoriji, a umetnički i žanrovski dometi neverovatni.
LAV MEĐU GANGSTERIMA od prvih kadrova goveda iz klanice do poslednjeg obračuna u istom miljeu, ne popušta u brutalnim i uznemirujućim prizorima. To je priča o zlu koje se podmuklo a silno uvuklo u industrijske i društvene tokove, gde se bahati Meri En (Džin Hekman) prpošno šeta sajmovima i hedonostički uživa u klopi i ženama sa parolom da Amerikancima treba dati jedino što ih stvarno zanima – meso i drogu. Zajedno sa svojim sadističkim bratom Vinijem (Gregori Volkot), za čiju jednu žrtvu na samom početku možemo da, zbog prisustva ručnog sata i cipele, naslutimo da je završila u kobasicama, angažuje mlade devojke, trguje njima, drogira ih i izlaže ih poput stoke pred posetiocima na zabavama koje organizuje. Sudeći po tome da nema nekih zakonskih problema i da ga je zajednica u Kanzas Sitiju prihvatila kao mesarskog tajkuna, čini se da mu se jedino može suprotstaviti neko podjednako tvrd i jak, ali sa drugačijim moralnim i ljudskim sastavom. Nik Devlin (Li Marvin), čikaški gangster irskog porekla, ima zadatak da namiri od Meri Ena dug i ispita nestanak čoveka koji je prethodno pokušao da ga naplati. Njih dvojica se vrlo dobro poznaju, a u prošlosti ih povezuje i lepotica koju su obojica imali, Klarabel (Ejndžel Tompkins). Već prilikom prvog susreta na zabavi koju je tajkun organizovao, Nik pokazuje domaćinu da sa njim nema šale, jer će mu zalogaj zastati na pola puta a uporno tovljenje crevcma presesti. Osim zadatka uterivanja duga, Nik Devlin ima i misiju da spase devojku Popi (Sisi Spejsik u svim debiju) iz lanca prostitucije, opijata i svakovrsnih ponižavanja od strane mizogine braće.
Film je dinamičan, uz visok stepen brutalnosti, i bogat akcionim prizorima koji atmosferu usijanog neprijateljstva vode kulminaciji. Ipak, postoji ovde i jedan poetički, gotovo bajkoliki pasaž, kada nakon što Popi bude izdvojena od zlostavljača (Devlin je bukvalno kupi za šaku dolara), u apartmanu luksuznog hotela devojka iz sirotišta počinje da otkriva lepotu života, luksuz i pažnju jednog drugačijeg muškarca, i kad joj na postelju budu poređane kutije sa otmenim haljinama. Jednu, zelenu, Popi odabere za večeru sa svojim zaštitnikom. Njena družbenica Vajolet (Dženit Boldvin) nije bila te sudbine već je non-stop izložena teroru raznih muškaraca.
Kompletna vašarska atmosfera predstavljena u sekvenci za pamćenje, dok se podgreva finalni obračun, postavljena je maestralno i Majkla Ričija promovisala kao moćnog reditelja. Vrhunac filma je ipak sekvenca sa kombajnom koji hara ogromnim žitnim poljem i iznenada počne da proganja Nika i Popi, sa debelim i debilnim mladim vozačem koji je očito pojeo tone govedine. Oni su bespomoćni sve dok se ne pojave ljudi iz Devlinove pratnje i zabiju automobil u kombajn i usmrte rukovaoca. Kombajn će bukvalno samleti automobil i ispljuvati njegove ostatke u formi sitnog krša. Čitavu tu bulumentu iz Meri Enove fabrike i sa njegove zemlje, Majkl Riči je predstavio kao bezobzirnu, nasilnu i dobro naoružanu bagru koja je fanatično odana svom gazdi.
Li Marvin je, u sivom odelu, sede glave i belih cipela, na tipično robusno postavljen lik svog Nika, dodao slojeve jevanđeoskog zaštitnika i to mu ovu rolu čini delimično drugačijom i nešto kompleksnijom. On otkriva nepoznati dimenziju živoita nežnoj a već izmučenoj i napaćenoj Popi, koju je Sisi Spejsik donela trazeći u njoj više od tragizma – život, nadu i spokoj. Džin Hekman, u godinama svoje etabliranosti i velikog proboja, ovde snažno donosi veliku ljudsku mrlju, ljigu bez pardona i iskupljenja, sirovinu koja svoju moć i imperiju gradi na leševima, životinjskim i ljudskim. Ovo mu je bila druga saradnja sa Ričijem, jer je igrao pored Roberta Redforda u rediteljevom debiju DOWNHILL RACER (1969).
Majkl Riči je u svojoj plodnoj karijeri isporučivao hitove, uspele sportske priče, poluuspele romantične komedije, filmove strave i parodije slešera, kao i beznačajne konfekcijske naslove. Za žanrovske čistunce nikada nije ponovio tako nadahnut i stilski koherentan akcioni krimić kao što je PRIME CUT, koji je iz svoje scenarističke radionice izbacio Robert Dilon. Direktor fotografije bio je Džin Polito, koji je posebno briljirao snimajući živost i atmosferu vašara, a muziku, pristojno za jednog teškaša među kompozitorima, uradio Lalo Šifrin, ekspert za muzičku podlogu ovakvih sadržaja.
Film je u narednim godinama i decenijama dobijao na uticaju, a jednom sličnom sekvencom u ostvarenju LOVAC (1980), Baz Kulik i Stiv Mekvin odaju priznanje Majklu Ričiju. Uvoznik LAVA MEĐU GANGSTERIMA za jugoslovensko tržište bila je Makedonija film iz Skoplja
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
