Review
Zanimljiv je ovaj trend nagrađivanja na najprestižnijim festivalina priča koje se baziraju na kritici bahatosti i osionosti bogataša. Šta je to u stvari, neki ventil ili griža savesti, ili prizivanje kroz umetnički čin mikro osveta, ako ne revolucija, uglavnom negde je ironija da i sami filmski stvaraoci u širem smislu (i oni koji ih nagrađuju), i sami nerezistenti na obilje, hedonizam i apartne privilegovane, odrođene svetove, zahvaljujući kapitalu koji ne dođe uvek od dara i mara, kao da su se našli u nekom zatvorenom krugu, pa glođu malo i sami sebe. I sada bi trebalo da ti eseji o nepravednoj raspodeli dobiti, nekome sve a drugome ništa, bude katarza za onaj daleko veći sloj koji širom sveta jedva sastavlja kraj sa krajem. ANORA Šona Bejkera takođe je iz tog korpusa, a jedno od pitanja koje postavlja je može li se u takvom svetu dogoditi iskrena i nepatvorena ljubav, koja bi bila čista oaza u okruženju prljavog novca i bogataških moći, ljudi koji su na bilo koju vrstu ugroženosti spremni da uzvrate jer imaju moć i mogućnosti, ne prezajući ni od grube sile.
Problem ANORE po pitanju priče je što smo to u dobroj meri, slično ili isto, videli u filmu Vadima Pereljmana KUPI ME, ruskoj produkciji iz 2018. godine. Mlade lepe devojke, kako bi rešile svoj finansijski položaj, manje ili više voljno, prodaju svoja tela eliti iz mafijaško-preduzetničkih krugova, kako bi za neko vreme popravile svoj materijalni status, uživale u dobroj hrani, garderobi, parfemima, možda došle do neke nekretnine ili dobrog automobila. Gro drame i kod Pereljmana i kod Bejkera tiče se pokušaja otpora i mera koje bogataši ološ preduzima kada im se devojke suprotstave u nekom trenutku i nastoje da prekinu. Poređenja radi, film KUPI ME nije dobio neki poseban tretman kod kritike i publike niti ostvario neki pozorni festivalski put. Međutim, to nije loš film. Moguće da je razlika jedino što se Vadim Pereljman opredeljuje za “černuhu”, bez i jednog grama nade za devojke koje krenu putem pakla, zavedene neonom bogataškog sveta, dok se Šon Bejker ne odriče humora, razobličavajući slabe tačke i kod lošestojeće junakinje Anore i kod bogataške bulumente. Anora (Majki Madison) je prezrena striptizeta, tretirana kao prostitutka od strane roditelja mladića Ivana (živi u Bruklinu i dolazi iz porodice ruskog oligarha), koji uživa u statusu koji mu novac omogućava, povremeno plaćajući devojke za seksualne usluge. Devojka se ispostavlja kao tvrdi karakter i jaka ličnost iako dolazi sa margine. Bogataška bulumenta, koja levitira između neke tradicije koja nameće ispravan put za potomka i činjenice da su sina prepustili čarima novca, rešava problem samo na dva načina: milom (novcem) ili silom (nasiljem). Oligarh šalje svoje telohranitelje da završavaju otklanjanje opasnosti koja se u vidu Anore pojavljuje kao potencijalni uljez koji se sprema da uđe u familiju. Gro priče sveden je na retorička a zatim i fizička ubeđivanja da Anora odustane od tog prstena sa tajnog, intimnog venčanja u Las Vegasu, a kada se devojka pokaže kao tvrd orah i pokaže da Ivana (Mark Ejdelštajn) stvarno voli, a da joj njegov materijalni status nije najvažniji, svi koji žele da je odvrate potpuno su zatečeni. Dok prema Anori stižu ponude u hiljadama dolara da odustane, ona se bori za svog partnera. A onda, kada se Ivan, odan porocima i seksualnoj zavisnosti pokaže potpuno nepouzdanim, počinju da vrcaju iskre između Anore i telohranitelja Igora (Jura Borisov).
Od tog nadgonjavanja i natezanja Šon Bejker je napravio povremeno zabavan film, što je podvig. Uz osobitu sposobnost da relevantno isprati navalu kontradiktornih emocija ključnih likova u napetim i neizvesnim okolnostima. Da li je za ovakve nagrade i pompu? Pa, baš i nije. Produkcijski i u imidžu on je umnogome alternativan, pa su ovo možda lovorike koje nisu trebalo da mu budu sudbina.
Uz upečatljivu Majki Madison, američku glumicu koju znamo iz poslednjeg Tarantinovog filma, ansambl čini gro vanserijskih ruskih glumaca koji su priči dali posebnu uverljivost.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
