Burn After Reading Spaliti posle citanja

Review

d samog početka razvoja medicinske nauke i njenih specijalizovanih disciplina, a verovatno će tako biti dokle god postojimo kao ljudska vrsta, mozak je ostao najkompleksniji i najneistraženiji organ od čijeg pravilnog funkcionisanja i korišćenja zavisi racionalno sagledavanje svakodnevnih životnih situacija i njihov kasniji tok. Takođe je poznato da prosečan čovek koristi 10% od ukupnog potencijala mozga što se smatra dovoljnim minimumom za život ovakav kakav ga poznajemo.

Verovatno ste se do sada zapitali kakve sve ovo ima veze sa novim filmom braće Koen? Apsolutno nikakve! Izuzev, možda, sa reklamnim sloganom koji kaže da je inteligencija relativna.

Već nakon prvog gledanja (preporučuje se vrlo pažljivo gledanje!), nema nikakve sumnje da je od filma „BIG LEBOWSKI“ ovo najsmešnije izdanje radionice Koen i budite sigurni da nećete poželeti da „spalite“ pogledani materijal jer ćete morati ponovo da ga pogledate. Stvar je u tome što junaci filma ne koriste ni tih famoznih 10% mozga, tako da je reprizno gledanje neminovno zbog (ne)razumevanja njihovih postupaka. Ovim su braća Koen još jednom pokazala da su neprikosnoveni majstori u pravljenju komedije zabune koja od krajnje bezazlenog događaja prelazi u opšti urnebes, izazivajući istovremeno i čuđenje i smeh. Ako napravimo paralelu sa „DUDE“ Lebovskim, koji se zbog upišanog tepiha upleo u situaciju kojoj nije bio dorastao, i ovde sve započinje diskom zaboravljenim u teretani na kome se, tobože, nalaze poverljive informacije od značaja za državu. Ali, za razliku od „DUDE-a“ koji je i pored urođene lenjosti, ipak, u jednom trenutku stavio prst na čelo ne bi li razmislio o uzrocima i posledicama, kod junaka „BURN AFTER READING“ to nikako nije slučaj. Međutim, svako ko je i malo upoznat sa opusom Koenovih zna da većina njihovih ostvarenja ima predznak komedije, ali su sva ona daleko od jedne celovečernje filmske zabave.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=N99kv6ojn48[/youtube]

Komičnost likova, koja proizilazi iz njihove naivnosti i nesposobnosti da sagledaju realnost situacije, upravo reflektuje njihovu ličnu tragediju koja mnogo više čini esenciju priče nego sama situacija koja gubi kontrolu. U tom smislu njihova tragedija je ujedno i tragedija aktuelnog američkog društva koja je direktnije i uz mnogo više mračnih tonova već odslikana u, zasluženo „Oskarom“ nagrađenom, filmu „NO COUNTRY FOR OLD MEN“. U ovom slučaju tvorac svih zala je novac za kojim se juri ne zbog njegove upotrebne vrednosti i drugih funkcija, koje u praktičnom smislu olakšavaju život, već zbog njega samog kao kulta, što, u krajnjem slučaju, može dovesti i do patoloških tendencija.

„BURN AFTER READING“ nastavlja ovu liniju kroz veoma perfidno podsmevanje kultu tela, kolektivnoj paranoji, otupelom bezbedonosnom sistemu zemlje i, očigledno, dramatično niskom nivou obrazovanja i opšte kulture nacije. Od samog početka, Koenovi vrlo lukavo grade atmosferu koja nagoveštava još jednu od teorija zavere u koju toliko Amerikanaca oduvek veruje i, naravno, sve se završava opštom zbrkom kao rezultatom apsolutnog ljudskog afekta. Kroz niz komičnih scena i sumanutih radnji svih aktera jasno se ukazuje da je ego-materijalizam potpuno otupio „ponosnog“ Amerikanca. Nekada časna patriotska dužnost, koja je podrazumevala da se u svakom trenutku pomogne svojoj zemlji, ovde je zamenjena zadovoljenju interesa krajnje ograničene pameti. U tom smislu Linda Lidski (Frances McDormand) koja je ceo život provela u teretani, i još uvek je nezadovoljna svojim fizičkim izgledom, odlučuje da CIA-in disk preda ruskoj ambasadi ne bi li došla do novca koji će joj omogućiti plaćanje četiri plastične operacije!? Izbor ostalih likova uključuje još i Čeda (Brad Pitt), priglupog trenera iz teretane, paranoičnog Harija (George Clooney), radnika u obezbeđenju koji se za dvadeset godina rada nikada nije mešao u svoj posao, Ozborna Koksa (John Malkovich), nižerazrednog analitičara iz CIA-e, otpuštenog zbog alkoholizma, i druge. Svi oni predstavljaju deliće jednog mozaika totalne društvene neprosvećenosti.

Opšti zaključak je da reklamni slogan filma treba shvatiti kao jednu vrstu eufemizma, jer niko i ništa, u ovoj zaista odličnoj crnoj komediji, niti je inteligentan niti relativan. Svi su u dubokoj kolektivnoj komi zdravog razuma, jer, kako reče jedan od agenata CIA-e za svog postradalog kolegu, – “Misle da se neće izvući. Prilično su sigurni da mozak ne funkcioniše.“

I kao epilog svemu, ako je već sve u životu relativno, onda su braća Koen još jednom uspela da nas nateraju na apsolutni smeh. I to smeh koji obavezno podrazumeva i prst na čelu.