Review
Koliko god se priča o političkoj korektnosti, strahu da se ne ugroze ova ili ona prava kusom i repatom, opasno i opako ugnezdila u svest modernih filmskih stvaralaca, uz kalkulantsku agendu da će im svila i idila te milovanje teme omogućiti ulaske na prestižne festivale, robusni i totalno subverzivni rumunski autor Radu Žude i u novom filmu ide potpuno drugim putem i svojom kritičkom oštricom ganja i Rumune, i Evropu i svet, brutalne kapitalističke kanone i moduse operandi, okrećući naglavačke prijatne i gotovo opšteprihvaćene političke narative, na primer o ratu u Ukrajini.
Žude voli da poredi epohe, konfrontira zeitgeist-ove, pa se ovde vuče komparacija između života s početka 80-ih prošlog veka kroz prikaz ophođenja u saobraćaju, generalnu atmosferu na ulicama Bukurešta, ljudsko međusobno uvažavanje i istinsku empatiju, raspoloženja i probleme taksistkinje iz filma ANGELA IDE DALJE Lučijana Bratua (koja se pred kraj pojavljuje i u “aktuelnoj” Žudeovoj priči) sa road-moviejem u čijem je središtu savremena poslovna žena na zadatku i tiktokerka Angela. Odatle se izvlače razne implikacije: koliko smo kao ljudi bili srećni u sporijem, naivnijem i tehnološki inferornijem dobu (čak i u diktaturi?!), koliko smo se kroz tehničko-tehnološki razvoj, demokratsko evoluiranje, slobodno tržište i povećanje standarda pogubili i sami sebi iskopali raku. Nije teško razlučiti da svetu treba usporavanje (metaforično usporavanje kadrova iz Bratuovog filma koji u atmosferi nosi neku ležernost, prostosrdačnost, naivnost i nadu svog zeitgeista uprkos političkom uređenju), iako i Radu Žude ima jasnu svest da je to utopija i da nema nazad. Tamo imamo ljude koji imaju nepatvoreni osmeh na licu, neku energiju koja dolazi prirodnije iz svog nukleusa nego danas kada se živi u inflaciji ljudskih prava što je demagogija prve vrste, gde se mnogo brine o svakom aspektu ali ljudi nisu u suštini srećni. Zapravo su, svesni toga ili ne, višestruko ugroženi, sve je šmira i surogat, veštačko kao uvod u pošast veštačke inteligencije, tzv. prijatelji i tzv. obožavaoci su na društvenim mrežama a gro ljudi na svetu se najčešće oseća kao govno, kao pustara, a sam svet polako klizi u kataklizmu kroz ratove, svakojake krize, ekološku ugroženost i pretnje ovoga ili onoga.
Naslov filma je stigao iz aforizma poljskog majstora ironije i sarkazma Stanislava Ježija Leca i odlično se uklapa u Žudeovo tumačenje žuđene prošlosti i nostalgično promatranje početka 80-ih kroz evaluaciju, redefinisanje i revalorizaciju kako je komunistička prošlost Rumuna paradoksalno bila neka vrsta malog raja (neke vrednosti poput etičke izgrađenosti, integriteta, empatije, porodičnog i školskog vaspitanja, temeljne normalnosti u ophođenju u svakodnevnom životu i začudo, spokoja i sigurnosti, porušene su a nisu dobile kvalitetnu zamenu ili su čak izložene ruglu kao nešto što je passe) u odnosu na moderno vreme puno slobode, sa kojom mnogi ne znaju šta da rade, cveća demokratije čiji zapah navaljuje u nosnice poput sode iz Koka-Kole, kroz invaziju kompanija čiji logoi, baneri i bilbordi vrišteće navaljuju na čula dok Žudeova recentna junakinja Angela (koja koristi aplikacije na svom androidu da svoju žensku facu modifikuje i onda uz raskošni asortiman psovki na TikToku pušta krik protiv svega što joj se čini kao anomalija, preterivanje, političko licemerje i gnusnost, korporacijske prevare i more toga što je savremenom čoveku izmaklo tle pod nogama u kapitalističkoj izmožđujućoj mašineriji) hita gradom. Angelin osnovni zadatak u priči je da snimi kasting za video koji joj je naručila jedna multinacionalna kompanija. Ali, junakinjina misija iz njenog ugla biva izložena moralnoj analizi i nelagodnosti kada sazna kako se naručilac odnosio nemarno i nekorektno prilikom nesreće jednog radnika koji se našao u anketi. U želji za što većom komparativnom areom, Žude kombinuje crno-belu fotografiju i kolor dajući priči nove estetske slojeve i tumačenja onovremskog i aktuelnog, bogateći svoju crnu komediju oporih zaključaka o bitkama svojih junakinja za opstanak u dve različite epohe, povremeno koristeći kvazidokumentarni diskurs.
Iako je Žude ogromnu pažnju posvetio svojoj hiperaktivnoj heroini, koja je bez obzira na načine na koje u gunguli (saobraćajnoj, poslovnoj i životnoj) pronalazi ventile i odušak, u duši zaista dobra, požrtvovana i korektna osoba (neverovatna igra glumice Ilinke Manolaće), kroz još neke zanimljive likove donosi nekoliko glumačkih iznenađenja, uz neke fine metafilmske umetke i uglavnom ironične opaske na filmsku industriju kroz vreme. Žude reafirmiše karijeru glumice Dorine Lazar koja je zablistala u filmu ANGELA IDE DALJE iz 1982. godine (taj film je u bioskopima Rumunije pogledalo 1.618.065 gledalaca prema podacima Nacionalnog kinematografskog centra) a tu je i sjajna nemačka glumica Nina Hos. Prava trivija je da se u filmu pojavljuje nemački majstor filmskog smeća, Uve Bol.
Film NE OČEKUJTE PREVIŠE OD KRAJA SVETA je dobio u Lokarnu Special Jury Prize, prikazan je u Torontu i Njujorku, a kod nas je bio deo selekcije na Festivalu autorskog filma.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
