Review
Sve cenjeniji rumunski reditelj Tudor Đurđu proslavio se pre nešto manje od decenije izvanrednim političkim trilerom ZAŠTO JA? (2015), uzbudljivom i potresnom umetničkom vivisekcijom koruptivnih mehanizama u društvu jedne zemlje koja je sada već odavno u EU. Taj film prikazan je u sekciji “Panorama” Berlinskog festivala.
Pogrešno je pomisliti da je iz teme posvećene rumunskoj revoluciji i svrgavanju Čaušeskua decembra 1989. isisana svaka kap i narativni majdan, odnosno pitanje je umetničkog pristupa i relevantnosti da li se još nešto može zanimljivo i pametno reći unutar koordinata već izdašno rabljenog tematskog korpusa. Đurđu u svom filmu SLOBODA pokazuje kako se kroz autentičnu i ubedljivu rekonstrukciju haotičnih zbivanja u gradu Sibijuu (srpski: Sibinj), kada je lavina protesta i sukoba krenula kroz zemlju, senzibilni i vibrantni rediteljski pristup, izvanredno osmišljene liderske karaktere i manje ali zaokružene likove, može stići do izvrsne umetničke evokacije, zapravo jedne od najboljih na ovu temu. Iz autorske vizure kada se kadrira haos, on baš mora biti strogo kontrolisan i osmišljen, da se ne bi sve doimalo kao stihija. Pitanje ko je prvi zapucao prema narodu na protestima u Sibijuu, obična policija, neki predstavnik Sekuritatee, vojska ili neki provokator koji se uvukao u strukture, jedno je od ključnih koje se provlači kroz ovu političku dramu/triler. Đurđu kroz svoj umetnički skener pokazuje odavno nataložene frustracije i prezire privatnih ili poslovnih korena, hijerarhijske animozitete, šumove ili otpore u subordinaciji, pa se tako još više usložnjava i usijava situacija koja s jedne strane nosi opravdanu silnu želju da se svrgnu diktator i njegova tajna služba a s druge manifestuju obračuni, sumnje i paranoje koji postoje na lokalu i generisani su kroz svakodnevicu još dok je bilo sve mirno, ali je polako trulilo kao režim. Koliko tu trulež i nezdrava tkiva društva, nataložena kroz istoriju, nije lako iskoreniti, Đurđu pokazuje u filmu ZAŠTO JA?, gde imamo praktično recidive Sekuritatee, razmnožene u silne obaveštajne agencije koje tobož služe bezbednosnom sistemu države.
Nakon čarki i puškaranja, napada na policijsku stanicu, batinanja i ubijanja, vojska preuzima glavnu reč, i u prostor zatvorenog gradskog bazena zatoči oko 500 pripadnika protestanata, policije i tajne policije. Sve ih po nekom olakom i neutemeljenom kategorisanju odozgo tretiraju kao teroriste koji hoće da unište zemlju, iako je jasno da je većina bezazlena ili je samo radila svoj posao. U nekom trenutku pominju se neki Rusi, koji su se muvali po gradu neposredno pre nego što su protesti počeli.
Izvan osnovnog odnosa između onih koji su zatočeni u praznom bazenu i stražara i zapovednika (vrhunsko glumačko izdanje Julijana Postelnikua u liku potpukovnika Dragomana), Đurđu ulazi do tančina u višenedeljno elementarno funkcionisanje tih ljudi, povremene svađe i tuče, a opet i neke sasvim humane momente i postupke. A tu je i doček Nove 1990. godine gde napetost popušta, pa se uz pojačanu trpezu i dovlačenje bogatih paketa sa đakonijama, jave drugačiji osećaji pa i neka nada, prisnost čak i među protivnicima, ma kako situacija izgledala opasno ili očajno.
Rumunska filmska scena ima gomilu briljantnih i neverovatno talentovanih ljudi iz glumačke fele. Neki od maestralnih glumaca poput Aleksandrua Papadopola pristali su i na manje role, a Aleks Kalanđu i Katalin Herlo su fenomenalni u likovima ljudi kojima se ruši svet.
SLOBODA Tudora Đurđua je izvanredan doprinos pomalo zamrlom žanru gde se plodno sreću politički triler i društvena drama presečnih istorijskih momenata, jer je medijski talas postistina i grubog falsifikovanja pomalo obeshrabrio želju stvaralaca da ulaze u nešto što je prilično dezavuisano i iskompromitovano. Đurđu se na to nije osvrtao, pronašao je pošten ugao i osmislio likove čija nas se sudbina istinski tiče, što je, uz dobrano održiv saspens, na kraju vrhunilo sjajnim filmskim dometom.
Film je prikazan prošle godine na Sarajevo Film Festivalu, a početkom ovog meseca u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
