Review
Aktuelni hit sa bioskopskog repertoara, JOKER Toda Filipsa, višestruki je uljez, najpre u iznevernim očekivanjima. Spram očekivanja fanova DC Comicsa ovo je beskrvna (i pored potoka krvi), previše spora drama o traumama budućeg ključnog negativca iz Gotam Sitija i Betmenovog protivnika. Nema tu superherojske akcije, buke i besa koji bi zadovoljili tinejdžersku glad i potrebu za adrenalinom. Usko vezano sa tom konstatacijom jeste i da je ovo kukavičje jaje u srcu Holivuda, odnosno autorski film tamo gde se autorstvo i rediteljska sloboda dozvoljavaju u promilima ili ne dozvoljavaju uopšte, u već iskalkulisanom i izmerenom, strogo doziranom ozračju producentskog, blokbasterskog koncepta. Takođe, treći relativni šok vezan za JOKERA je pobeda ovog ostvarenja u Veneciji, o čemu se zaista može diskutovati, ali ne treba biti toliko isključiv pa uvek očekivati pobedu nekog Lava Dijaza, nekog predstavnika Rumunije ili neke azijske egzotike. Pobedilo je opet autorstvo, ali iz Holivuda. Izvesni analitičari već više godina primećuju ponekad i neskrivenu želju festivala u Veneciji da u programu ima zvučne holivudske naslove i dovuče što više zvezda, jer bez njih nema pravog štimunga i pompe, pa se navodno pobedama OBLIKA VODE ili ovog filma, organizatori zahvaljuju i dodvoravaju američkoj Fabrici snova. Kako god, JOKER je veoma dobar film, priča je intrigantna u svom dijaboličnom zamahu, reditelj inteligentan i vispren, a glumačka transformacija Hoakina Finiksa u liku Artura Fleka, neostvarenog stand-up komičara, jedna od najosobenijih i najkvalitetnijih u novijoj istoriji svetskog filma.
Lik Artura je koncipiran tako da je sve mnogo više ljudski i realno, a manje bajkoliko i stripovski uzbudljivo. Golema je tuga čoveka koji oseća u sebi komičarski potencijal, ali ne uspeva da u karijeri ode od najbanalnijeg klovnovskog zabavljanja bolesne dece, iako sanja o tome da poput velike TV zvezde, Mareja Frenklina (Robert De Niro), u njegovim nastupima uživa široki auditorijum. Njegov zarazni smeh, ponekad iskren i iz duše, često isforsiran i deplasiran, a najčešće odraz očajanja i frustracije, zapravo nam otkriva srce tame jednog nesrećnog bića. Kad namirišu očajnika, kome klovnovska (poznata je teza da su komičari među najtužnijim ljudima) odeća i maska samo dodaju gubitnički žig, neki japiji će ga napasti u metrou, ali to nasilje biće i donja granica Arturove trpeljivosti . Bez mnogo razmišljanja, Artur ubija svu trojicu napasnika. Nakon te osvete, on gubi tle pod nogama, nasilje mu se i samom uvlači pod kožu i kreće u brutalna lišavanja života čak i ljudi koji su mu naklonjeni i iz najbližeg okruženja. Istu sudbinu doživeće i jedan od njegovih bivših kolega, zabavljača. Vrhunac Arturovog ludila je kada kao gost ultrapopularnog Frenklina, u njegovom šouu, prvo na tumbe okrene očekivanu dramaturgiju emisije a zatim i ubije svog domaćina. Spirala nasilja seli se na ulice Gotam Sitija, a Artur u vlastitoj pomerenoj vizuri smatra da je svojim potezima samo odgovorio na bestijalnost i brutalnost sveta.
Filmofili će u inspirativnim uticajima koje Tod Filips neskriveno provlači kroz tkivo naracije, ovde pronaći i Aleksa Delardža iz PAKLENE POMORANDŽE, i Trevisa Bikla iz TAKSISTE, i Voltera Kerca iz APOKALIPSE DANAS, i Vilijama Fostera iz FALLING DOWN. Komičarska tuga Artura Fleka najbliža je sudbini ekscentrika Endija Kaufmana iz filma Miloša Formana MAN ON THE MOON, a tu su i reference na KRALJA KOMEDIJE Martina Skorsezea. Hoakin Finiks se svojom kreacijom ozbiljno približio satanskim metamorfozama Roberta De Nira u liku taksiste koji bi da svet očisti od šljama i Marlona Branda u liku pukovnika Kerca. Svi kreću u žestoko nasilje jer smataraju da su frapantno oštećeni i iz svog pravedničkog gneva.
JOKER je bogat i detaljima poput simbolike dvostruke maske koju u jednom trenutku Artur ima na sebi, a ključni momenat definitivnog potonuća u zlo koje će harati Gotam Sitijem je kada se na beloj podlozi lica spremljenog za vizuelni identitet Džokera, rasprsne krv jedne od njegovih žrtava.
Tod Filips, osim što je angažovanjem Roberta De Nira pospešio karijeru ovog glumca, koji niz godina svaštari, postavio link prema Trevisu Biklu i napisao posvetu Polu Šrederu/Martinu Skorsezeu, pruža i žestoku satiru televizijskih formata i njihovog humora kao lažne slike sveta i humorističke zavese koja prikriva stvarni život, kalupeći ga u isforsiranu zabavu.
About the Author
