Review
Reklo bi se pomalo i neočekivano novi film Milča Mančevskog KAJMAK donosi i određene komične prizore, ali to je bio samo za publiku prijemčiviji način za plasiranje autorovih vrlo ozbiljnih promišljanja o svetu u kome živimo, čija je slika daleko od ljudskog lika, pa čak i onog koji je do juče bio u socijalizmu, sa znatno više solidarnosti i empatije.
KAJMAK sadrži izrazito kritičan ton usmeren prema kapitalizmu divljeg tipa, sa primerom neverovatne bahatosti u gradnji Skoplja, bez ikakvog plana, ukusa i osetljivosti za urbano razuman i ekološki prihvatljiv razvoj. Mančevski je u nizu svojih filmova, gde se urbano i ruralno (folklorno, prirodno, organsko, iskonsko) dodiruju, sudaraju ili presecaju, a na štetu ovog drugog, pokazao senzibilitet i inteligenciju, vizuelnu i narativnu, kakvu na ovim našim ex-ju prostorima nema niko.
Ali ono što je prirodno će ipak pobediti, kao što pobeđuje ”iznajmljena” majka koja će se, na kraju, pod svojim uslovima, vratiti u porodicu koja ju je za novac iznajmila, da bude uz svoje čedo. Usput će se i jedno mesto uprazniti.
Sve ovo što vam napominjemo u uvodu priče o filmu KAJMAK deluje poput fusnote, nije nametljivo i suptilno je involvirano u tkivo dela, a mnogo je bitno za društveno-kritički diskurs autora. Kamera Ulrika Boela Bentzena ponekad kao da zaluta, ali sve je matematički precizno osmišljeno da nam pruži širu sliku ambijenta u kojem obitavaju njegovi junaci. Najbliži nekom balkanskom mačizmu, koji je autor takođe ismejao, jeste lik komšijskog zavodnika, komunalnog policajca Karambe (Aleksandar Mikić), koji se malo zasitio ”bureka” (žena Danče mu radi u buregdžinici; tumači je Simona Spirovska), pa učestalo konzumira ”kajmak” sa pijace, to jest prodavačicu (Ana Stojanovska kao Violetka) istog koja mu nije odolela. Makedonski mačo i Don Žuan, uz puno ludosti, plitkih fora i praktičnog korišćenja vremena i prostora uživa u svojim švalerskim uspesima sve dok mu se žena iznenada ne pojavi i razbije mu glavu jer ga zatekne sa ljubavnicom. Obrt koji nam, u duhu modernih tendencija i erotskih kombinacija, Mančevski pruža jeste da će mačo i kad preboli posledice besa svoje žene shvatiti nešto što će ga možda i više zaboleti, da je u toj trojci on praktično suvišan, jer mu se supruga neočekivano, ali sasvim lepo ugnezdila u naručju prodavačice kajmaka. Taj odnos Mančevski je, opet zahvaljujući i harizmatičnosti glumica (Simona Spirovska, Ana Stojanovska) u koži dve žene koje će biti srećne tek kada se one spoje, uspeo da učini čak ljupkim, s ukusom komponujući erotske prizore.
U komšiluku iznad, u raskošnom stanu živi piarka graditeljske kompanije Eva (Kamka Točinovski), koja živi sa suprugom. Bogati su, žive otmeno i komforno, ali ona ne može da zatrudni. Kao svi bogati ljudi koji smatraju da mogu da kupe sve što im nedostaje, odlučuju se da angažuju mladu seljančicu Dostu (Sara Klimoska) da spava sa mužem i da rodi dete koje bi predstavili svetu kao njihovo. Dosta živi sa izvesnim mentalnim problemima, jer je bila zdravstveno ugrožena odmah po rođenju, ali brzo uči, naročito od bogatih i sa namerom da godine koje je propatila na rubu i sa bitangama iz sela, koje su htele samo da joj se narugaju ili je iskoriste, dobro naplati i ispuni vlastite želje (one idu od televizora na početku do besnog auta na kraju). Ipak, priroda je jača od svega, a dete koje majka-naručilac nešto i ne prima k srcu, traži samo jednu majku, svoju i po krvi. Autor je za prirodno i organsko, nikako za falš i instant varijante. Tu se negde krije estetska pobeda ove priče, bez obzira kakvim anomalijama i simulacijama težio svet, nabrekao od potrošačkog ludila, sebičnosti i otuđenosti.
Temom majki Mančevski se opsesivno bavi iz filma u film. Bolom neostvarenih majki, posesivnim majkama, kvazimajkama, majkama od iskona, koje prianjaju uz dete kao nokat i meso.
Biće tu u finalu još obrta i udesa sudbine, ali najvažnije je da je KAJMAK bogata i slojevita priča koja šalje diskretne poruke na više nivoa. U vreme sve veće podele na krajnosti, to jest art filmove za festivale i nabudžene ali generalno priglupe holivudske izlive buke i besa, prijatno je pogledati inteligentno ostvarenje koje ima dušu i emociju, radnju, ritam ali i angažman, kredo.
U kvalitativnoj hijerarhiji ostvarenja iz filmografije Mančevskog, KAJMAK za potpisnika ovih redova neće biti među najvoljenijim ili najcenjenijim naslovima, ali nesumnjivo je u pitanju delo odličnog reditelja kome je stalo do pristojnog estetskog nivoa.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
