Review
Ako je neko pomislio da se više nema šta reći o 90-im u Srbiji u obliku filmske estetike, prevario se. Debelo rabljene godine devastiranosti i sveopšteg potonuća (taj temporalni okvir iskorišćen je kao podloga u nizu dobrih ili slabijih društveno angažovanih filmova još dok ta dekada nije bila ni okončana) još mogu biti inspirativne, a sve je stvar senzibiliteta i umetničkog ugla posmatranja, kako nam to pokazuje Milica Tomović (u saradnji sa scenaristkinjom Tanjom Šljivar).
KELTI su radikalno intimističko poniranje u um, duh i telo jedne porodice, pogotovo majke (još jedno vrhunsko glumačko izdanje Dubravke Kovjanić), žene višestruko frustrirane, čija suština bitisanja počinje da se bazira na kompenzacijama. Zamene ili bledunjave kopije jesu jedan od najsnažnijih motiva KELTA, kao simboli za surogate života u Srbiji tog vremena. Ako nemaš maslac snađi se sa margarinom, ako ne možeš da kupiš za rođendan đus ili koka-kolu eno ti ”Step” sokova sa nizom ukusa, ako voziš taksi, podjednako bedni putnici mogu ti platiti sa načetom paklicom cigareta, ako nemaš dobar seks sa mužem olakšaj telu i usreći ga maštom i masturbiranjem, ako ćerki ne možeš da nabaviš psa koga želi, snađi se negde i dovedi joj nekog olinjalog pa makar i bez jedne noge, ako slavljenici ne može da se kupi pravi kostim Rafaela, jednog od junaka iz ”Nindža kornjača”, naći će se starija sestra da sašije i skrpi…
Ovo je realna slika jedne očajne porodice koja funkcioniše u zimu ’93 u Srbiji. Jedan rođendan njihove ćerke Minje, oslikaće niz društvenih ćorsokaka, međusobne odnose rođaka i prijatelja koji se zateknu na proslavi, čak i strašnu podelu među decom jer dolaze iz statusno i materijalno različito situiranih porodica.
U nekim trenucima film dobija još mračniji i obespokojavajući ton nakon što mali brat od tetke, Fića, u želji da opere duks umrljan tortom, izazove kratak spoj i nestanak struje u kući.
Milica Tomović spretno ulazi u cizeliranu analizu glavnih i sporednih karaktera (negde je to toliko vibrantno kao kod Anga Lija u LEDENOJ OLUJI, a ima tu uticaja i Roberta Altmana, Lorensa Kasdana ili Pola Tomasa Andersona, recimo), vrlo suptilno gradeći jedan mozaik paralisanih života, ali koji se ipak koprcaju i idu dalje, zahvaljujući nekoj čudnoj vitalnosti, možda i inatu. Ono što je činjenica je da užasavajuća društvena stvarnost suštinski malo utiče na emotivne veze koje se u filmu razvijaju i (ili) prekidaju, od kojih imamo najmanje dve istopolne. Ipak, i one deluju kao neka vrsta eskapizma iz košmara na javi.
Odrasli gosti na rođendanu su bolji dok učestvuju u svojim ljubavnim zahvatima i jadikovkama, tajnama i lažima, nego kad filozofiraju o aktuelnim temama sa domaće i svetske scene.
Zasluženo nagrađivano i prisutno na festivalima (Berlin, Sarajevo, Kijev, FAF), opredeljeno za pravi art-diskurs koji traži strpljenje za sabiranje utisaka, ali suštinski dobrog ritma i vrlo komunikativno, delo KELTI je obogatilo aktuelnu ponudu srpskog filma u jako dobroj godini po njega.
Ansambl-igra odličnih glumaca (Dubravka Kovjanić, Stefan Trifunović, Nikola Rakočević, Jelena Đokić, Nada Šargin, Katarina Dimić, Anja Ðorđević, Slaven Došlo, Jovana Gavrilović, Milica Grujičić, Olga Odanović, Jovan Belobrković) još jedan je plus filma.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
