Review
Trijumf forme
Mad Max – Fury Road 2015.
***
S obzirom na neverovatne hvalospeve koje je novi Mad Max – Fury Road pobrao od publike i kritike, na gotovo nepodeljene simpatije koje australijski veteran George Miller ima u filmskom svetu i na veliku propagandnu mašineriju koja stoji iza čitavog projekta, utisak posle gledanja 3 de projekcije novog Pobesnelog Maksa meni je bio sledeći: buka i bes plus bol u desnom oku, na kojem je dioprija malo veća nego na levom. Šalu na stranu, Millerov novi film je popcorn dinamit za klince rođene u novoj tehnološkoj eri: on je brutalan, krvav, nabijen akcijom, surov… Jedino nije Pobesneli Maks uz koji smo mi četrdesetogodišnjaci odrastali. Da podsetim, franšiza Mad Max startovala je 1979. godine, u njoj se proslavio Mel Gibson, i ova postapokaliptična akcija pobrala je otada mnogobrojne fanove širom sveta i stekla kultni status. Možda su jedino filmovi sličnog profila Waltera Hilla i Johna Carpentera imali toliko pristalica kod nas kao saga o brutalnom Maksu koji, u svojim kolima i u društvu psa, bije bitku sa hiperstilizovanim varvarima iz budućnosti.
Film u kojem ga 2015. zamenjuje inače fantastični Tom Hardy (TheDrop, Bronson), morao je da bude prilagođen dečacima sa konzolama, tako da kad volani otpadaju, oni naučeni na videoigrice iz prvih redova budu zadovoljni. Sve je hiperubrzano, negativci su još veći negativci nego 1979, device zadužene za rađanje su još lepše nego ženski likovi iz ranijih delova, gitarista koji u vratolomnim scenama vožnje od tačke a do tačke b i nazad podseća na zombije iz Rodriguezovog From Dusk Till Dawn a sam Max Rockatansky je, iako ga vezanog vozaju, biju, ubija i uopšte, zapravo je prava blood bag skoro sve vreme trajanja filma, zapravo, suštinski, u drugom planu. Šou pripada Charlize Theron, kao jednorukoj ratnici Furiosi, odmetnici koja se udružuje s Maxom protiv tiranina Immortan Joe-a, čija je maska sa veštačkom vilicom, mora se priznati, prosto genijalna. Charlize je jedina koja je u ovom filmu višedimenzionalna, koja pokazuje karakteristike ljudskog bića, sa kojom gledalac može da se poistoveti. War boys, tiraninov nakot sa ženama iz harema, njegova privatna vojska, kreće u poteru sa buntovnicima, dok porobljeni narod čeka oslobodioce, posle krvave odiseje na točkovima, ne bi li im, bukvalno, otvorio slavine i dao vodu. Ne znam, sve me je ovo neodoljivo podsetilo na Coca-Colu i zalihe vode u istočnoj Srbiji, na realni sf u bliskoj budućnosti.
Ipak, kad se buka i bes utišaju, efekti presuše, kad se moćne drumske mašine zaustave, krv prestane da teče, ostaje utisak da je ovaj hiperstilizovani crtani film za odrasle napravljen tako da utisak traje samo dok ste u stolici. Nemoguće je identifikovati se sa glavnim junakom, nemoguće je dublje se udubiti u priču koju film nosi. Jednostavno, ono nešto, ono što ovom skupom blokbasteru nedostaje zove se duša.
Mad Max iz 1979. ju je imao.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=NY-r5-k5e04[/youtube]
Nisam u petoj deceniji, ali jesam u cetvrtoj i poznajem Pobesnelog Maksa vrlo dobro, da se tako izrazim. I Apsolutno… se ne slazem sa vasim misljenjem. Sva sminka i sva akcija i 3D je prosto stvar ukusa i da je samo do toga ne bi nista ni pisao. Ali voznja od tacke a do tacke b i nazad, visedimnzionalnost likova i nemogucnost identifikacije sa glavnim junakom su reference o kojima se moze argumentovano diskutovati. Naravno da “nazad” ne postoji, kako u zivotu tako i na filmu, sve se menja i nista ne ostaje isto, povratak u tacku a je nemoguc, pa je ovo u stvari put iz tacke a u tacku b, pa u tacku c, kako je prikazano i u filmu jer na kraju oni nisu vise “dole” nego su “gore”. To u stvari ovaj put cini kretanjem po vertikali, a ne horizontali, kako se mozda cini( cak u jednom momentu jedna od devojaka objasnjava jednoj od “majki” kako u Citadeli ima plodne zemlje gde moze da se uzgaja, ali samo ako se ne bojis visine). Vertikalno kretanje simbolizuje duhovni put. Sto se tice visedimenzionalnosti likova i poistovecivanja sa istim, ovo ide u paketu i moje misljenje je da je uradjeno vrlo realno. Pa kako bi pobogu i mogli da se poistovetimo sa covekom koji luta pustinjom i prezivljava 40 godina, kao da takvih ljudi ima svuda oko nas i da tacno znamo taj “tip”. To nije vise isti Max iz prva tri dela, to je Maks koji je izgubio bogatsvo svojih dimenzija, pa cak i naracija kaze da je sveden na jedan jedini instinkt. Prestao je da brine. Nije postao zao, samo je postao “tup”. Cak, kad malo razmislim, u danasnjem drustvu ja vise mogu da primetim takvih “tipova”, nego nekih drugih. Bio je prakticno potreban ceo film, da se u njemu probude ostaci dimenzija koje je nekad imao. Mislim da je reditelj to izvrsno zamislio, zato je Maks samo naizgled u drugom planu, u stvari lik Furiose i postoji samo zbog njega i sve njene ljudske patnje, mane i vrline i lakoca kojom mozemo njome da se poistovetimo, sve je to samo filma i price radi, da bi mogla da se izgradi jedna dublja i suptilnija simbolika. Njeno vertikalno kretanje, ka vrhu, samo simbolizuje Maksov(odnosno Covekov) duhovni put ka samospoznaji kroz, kako nam reditelj porucuje, nesebicno i potpuno pomaganje i brigu o drugom, bez ikakvih misli ili ocekivanja neceg zauzvrat. Zato Maks na kraju i ostaje “dole”, da bi pokazao da postoji nesto vaznije, a da bi se “mi” zapitali – sta je to? Po meni je ovo najbolji i najnapredniji Maks do sada i ako samo na trenutak ostavimo po strani, jer duze ne smemo, najvazniju poruku koju jedan film moze da nosi, onda je mocan nacin na koji je Miler ovu poruku izneo, ono sto ovaj film cini izuzetnim!
Dobar komentar Ognjene . Slozio bih se sa tvojom ocjenom filma u potpunosti .
Dodao bi jos par svojih ”vidjenja ” filma…
Znaci , ovo je jedan od onih filmova kojem ne mogu naci mane . Mislim da je sve u njemu dobro, i dobro poslozeno ,.
Nisam ga poceo gledati s prevelikim entuzijazmom ,misleci ,poslije odgledanog trajlera , da je rijec o jos jednoj gomiletini izanimiranih scena i filmu koji nece znati ni gdj je dosao ni gdje posao .
Medjutim , i ovaj put me trajler trajler prevario , samo drugacije nego inace . Medjutim , sad shvatam da je bilo tesko napraviti trajler kojim bi se docarao film.
Uzivao sam kao klinac.
PS.
A Serliz Teron je i bez ruke i dalje komad i po..: )
moji prethodnici izgleda zive u paralelnom univerzumu?film je primeren za klince do 15 godina.jednostavno receno zalosno na sta covek straci tlike pare.mileru idi u penziju i mani se filma pohlepni starce!