Review
Dok film Klima Šipenka sa našim Milošem Bikovićem ruši rekorde gledanosti u ruskim bioskopima, a ovog vikenda traži se stohiljaditi gledalac u Srbiji, zadovoljstvo je konstatovati da su se dve sjajne karijere, jedna rediteljska i jedna glumačka, plodotvorno ukrstile i žanju uspeh.
SLUGA je najveći komercijalni uspeh Klima Šipenka, mladog ruskog reditelja u nezadrživom usponu. Samo u 2019. izbacio je dva filma sa kojima je pojačao svoju poziciju jednog od najzanimljivijih predstavnika nove generacije autora ove kinematografije u nezadrživom usponu. Pre SLUGE izašao je film TEKST, koji na svojim glumačkim plećima nosi ultrapopularni i produktivni Aleksandar Petrov, rađen prema romanu Dmitrija Gluhovskog. Reč je o krimiću čiji glavni lik potpuno nenadano zaglibi u poziciju ubice, nakon što mu smeste hapšenje i maltretiranje i otmu ljubav njegovog života. Opor i saživljen sa dramom opstanka i osvetničkim porivima junaka koji koristi mobilni telefon svoje žrtve, držeći je ”živom” barem putem androida, TEKST je izuzetan domet ruske kinematografije u prošloj godini, a uz filmove VERNOST Nigine Sajfulaeve i BIK Borisa Akopova, najinventivnije i najupečatljivije ostvarenje.
Poznat po komercijalno i umetnički veoma uspešnom filmu SALJUT 7 (2017), Šipenko se već ogledao i u oblasti komedije, kojoj pripada film SLUGA. Naime, iz 2014. godine datira njegova romantična komedija VOLI, NE VOLI u kojoj su igrali Maksim Matvejev, Svetlana Hodčenkova i Ljubov Aksjonova. Romantični momenat jeste jedan od odlučujućih u karakternoj promeni glavnog junaka Griše (Miloš Biković), razmaženog i bahatog oligarhovog sina, koji se zbog svog nepodnošljivog ponašanja, bezobrazluka i raskalašnosti smuči vlastitom ocu koji želi da nađe način da ga preobrazi. Učiniće to zahvaljujući inventivnosti bivšeg muža svoje sadašnje prijateljice, koji se bavi filmskim specijalnim efektima, a ponešto zna i o dramaturgiji i režiji. Uz pomoć oligarhovog novca, sagradiće čitavo selo i fingirati 1860. godinu, gde će Griši nameniti ulogu sluge i izložiti ga beskrajnim fizičkim i psihičkim iskušenjima ne bi li se ovaj rehabilitovao i preobratio u normalnog mladića, koji zna za plemenitost i empatiju. Presudnu ulogu imaće seoska lepotica Liza, u koju će se Griša zaljubiti, izvan predviđenog ”scenarističkog konteksta” koji mu je bio namenio sasvim drugu damu…
Iako programatski tempiran da bude pitak za široku publiku i u startu razvijan kao blokbaster, SLUGA je plod kompleksnog scenarija Darje Gracevič, koji ispod pomalo naivne i napadne poruke o vraćanju na pravi put zabludelog sina, ima čitav niz diskretnih bočnih uticaja i snagu podteksta. I o usporavanju (u smislu ideje istoimenog romana Milana Kundere da nas život svojom brzinom, tehnološkim razvojem, pa i komforom i komoditetom, čini slepim za vrednosti i lepotu do koje lako i brzo dolazimo neprirodnim hodom, urušavajući čaroliju i banalizujući najplemenitije ljudske relacije), nasušno potrebnom modernom čoveku, o povratku sebi, prirodi, jednostavnosti, viteštvu. Najbolje u komičnim resursima filma, u duhu komedije zabune, jesu situacije gde čitav tim ljudi treba jednom liku da dočara jednu drugu vremensku dimenziju sa svim karakteristikama duha epohe. Gafovi koji se iznajmljenim glumcima dešavaju donose salve zabave i dobre energije u publiku. Žaoke na rijaliti modu i potpuno prostituisanje javnih ličnosti ili onih koje bi na najskaredniji način to da postanu, takođe su prisutne i vrlo efektne u ovom ostvarenju. Elementi meta filma, pa i morikoneovski muzički pasaži za filmofile, u napetim trenucima junakovog lomljenja pred iskušenjima, takođe su minjoni ove uspele i zabavne komedije, koja je Milošu Bikoviću prokrčila put ka najvećim zvezdama ruske kinematografije.
U jakoj glumačkoj ekipi su u Rusiji veoma poznata i cenjena imena Aleksandar Samojlenko, Marija Mironova, Ivan Ohlobistin, Olga Dibceva, Sergej Socerdotski i mlada zvezda u usponu, Aleksandra Bortič, u ulozi Lize, Grišine ljubavi.
About the Author
