Review
Ovo je, nažalost, jedini celovečernji bioskopski film mađarskog glumca i reditelja Roberta Alfoldija, koji je svoj kreativni zabran ostvario pre svega na pozorišnim scenama, specijalizujući se za provokativna i inovativna tumačenja Šekspirovih komada.
SPOKOJ je snažna i čulna priča o preteranoj vezanosti majke za sina, o posesivnosti roditelja koja usmerava život čistog i mladog bića koje ubrzo upozna gorčinu i prljavštinu života. Beleg koji u punoj snazi svoje profesionalne karijere poštovana i slavljena glumica Rebeka Ver stavlja na svoje dete neće se izbrisati iz njegove duše nikada. U jednom trenutku, dok joj briše znoj sa butina koji je obliva u kostimu i služi svim njenim hirovima, glumica se ne libi da ga i seksualno privuče svom telu. Ti šokantni detalji će poremetiti Andorov (Zalan Makranči) erotski i ljubavni život kad postane odrastao čovek i susret sa ženama koje upozna prolaziće u očajničkom i ogorčenom dokazivanju, grubosti, bitkama sa avetima njegovog detinjstva. Između prirodne odanosti prema majci i mržnje, odnosi Andora i Rebeke uvek su na pragu incidenta, što često biva kada, bez obzira na krvnu povezanost i bezuslovnu ljubav, jedno hoće da poseduje i maltretira drugo.
Smrt glumice je bar neka vrsta prekida tog fatalnog odnosa i kakav-takav kraj torture za Andora. Nakon što iznesu mrtvu majku u kovčegu, sin bukvalno polomi i poruši sve po stanu kao pokušaj raskida sa prošlošću i bićem koje je svojim bolesnim i nesrećnim duhom dominiralo tim prostorom.
Velika mađarska glumica Dorotja Udvaroš, briljantno je donela svoju tragičnu junakinju, koja živi od surove dominacije nad sinom, deceniju i po ne izlazi iz stana lamentujući nad slavnim danima svog glumačkog vrhunca, čitajući pisma obožavalaca, očajavajući i histerišući.
Kraj filma, kada Andor, posle devastiranja stana, želi u kupatilu da spere sa sebe svu prljavštinu jednog nezdravog odnosa i bića koje ga je rodilo pa ”ugušilo” i onesposobilo za život, a u sve prostorije počne da se sliva voda jer kiša – usred stana – pada kao iz kabla, ulazi u antologiju evropske kinematografije kao snažna metafora jednog bića koja žudi za čistotom čeda na prvom kupanju.
Priča je smeštena u vreme komunizma, ali ideološki i režimski okvir nije presudan za razvoj odnosa ključnih likova i njihovu moralnu i emocionalnu eroziju. Film SPOKOJ nastao je prema romanu Atile Bartiša, a direktor fotografije bio je Tamaš Baboš (nagrađen na Festival del Cinema Europeo). Paganinijeva muzika daje dodatnu klasičnu snagu jednom večno kompleksnom i potencijalno devijantnom odnosu.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
