Terminator Salvation (2009)

“

ema sudbine osim one koju sami stvaramo.”

Polazeci od ovog lajt motiva, 1984.godina ce, u istoriji SF filma, najvise biti upamcena po otelovljenju zastrasujuce vizije kompjuterski programirane svireposti u obliku “endo skeleta” ciji je zajednicki imenilac-Terminator.

Vesto manipulisanje i, u izvesnom smislu, znacenjsko preoblikovanje vremenskih kategorija, gde buducnost predstavlja proslost koja tek treba da se desi i sadasnjost kao ekvivalent buducnosti koja se vec odigrala, izdigli su “Terminatora”, i to veoma visoko, iznad svih slicnih SF filmova tog perioda, a i mnogih drugih pre njega. Nesumnjiv kreativni doprinos, pored toga sto “Terminator” duguje, tada, jos uvek neafirmisanom Dzejmsu Kamerunu (James Cameron), ciji je ogroman stvaralacki potencijal dostigao punu materijalizaciju i istinsku kinematografsku vrednost kroz remek dela (“Aliens”, “The Abyss”, “Terminator 2: Judgment Day”), duznost je pomenuti i nedavno preminulog Stena Vinstona (Stan Winston), majstora za specijalne efekte, bez koga ne bi bilo ni govora o dugovecnosti doticnog kiborga ubice na filmskom platnu.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=LHAQjlufY0A[/youtube]

Retrospektivno gledano prva dva “Terminatora” su bila,a to su i danas, vanserijski akcioni SF filmovi koji su na jedan ingeniozan nacin, bez jeftine sentimentalnosti, dali vidjenje apokaliptickog odnosa coveka i masina kroz njihovu bukvalnu ratnu konfrontaciju u nekoj od blizih buducnosti, pri cemu je zadrzano humanisticko, antropocentricno glediste na coveka kao jedinog bica u kosmosu koje moze i mora da menja svoju sudbinu, a u slucaju “Terminatora”, i sudbinu masina. Ovo najbolje ilustruje zavrsna scena rukovanja Terminatora i Sare Konor pre njegovog samounistenja u bazenu sa tecnim celikom. Na ovaj nacin se sudbina coveka, kao tvorca masina i masine, ciji je smisao u sluzenju coveku, objedinjuju, pri cemu sudbina covecanstva, iskljucivo, zavisi od covekovog pravilnog rukovanja tim istim masinama.

Treci film u serijalu, “Terminator 3: Rise of the Machines”, je esencijalnu poruku prva dva filma, ocigledno memajuci pravu ideju kako da nastavi pricu o ratu masina i ljudi koja je efektno bila zaokruzena u drugom nastavku,po principu, “ako nije belo onda je crno”, banalizovao na predodredjenost sudbine koju je nemoguce promeniti bez obzira na sve covekove napore i nadanja. “Terminator 3: Rise of the Machines” je, zapravo, bio cista politicka promocija Arnolda Svarcenegera cija je glumacka slava bila u padu nasuprot njegovim, sve vecim, politickim ambicijama koje su ga na kraju i dovele do mesta guvernera Kalifornije.

Posle svega,postavilo se pitanje kako dalje nastaviti serijal kada je sve sustinsko bilo receno i prikazano. Naravno, odgovor je bio u premestanju cele price u buducnost gde je rat izmedju pokreta otpora, na celu sa Dzonom Konorom, i daleko nadmocnijih masina uveliko buktao. Pored svih ocekivanja, na jednoj strani, da ce novi “Terminator” nastaviti sa gradnjom prvobitne ideje, do cijeg je grubog diskontinuiteta doslo u trecem filmu, i sumnji, s druge strane, da se ne treba igrati sa vec napravljenim “Svetim Gralom”, cini se da je ova druga strana bila dalekovidija u pogledu sudbine aktuelnog “Terminatora”.

“TERMINATOR SALVATION” je, uz veliko zaljenje, cist kozmeticki proizvod koji je poveren ortodoksnom holivudskom zanatliji Mekdziju (McG), poznatijem po instant blokbasteru za mladje tinejdzere “Charlie’s Angels”. I pored, zaista, impresivnih akcionih scena koje su tehnicki doterane, gotovo,do savrsenstva, odnosno, onoliko koliko je to bilo moguce na dosadasnjem stepnu razvoja filmske tehnologije, “TERMINATOR SALVATION” je jedno krajnje prosecno ostvarenje. U ovom slucaju, cak, nedopustivo prosecan.

Ocigledno da Mekdzi nije dorastao ovom ozbiljnom zadatku. “TERMINATOR SALVATION”, i pored svoje savrsenije “sminke”, duboko boluje od nedostatka smisla za detalje i finese koje bi filmu dale odredjenu prirodnost okolnostima, ukljucujuci i vecu realisticnost likova. Na ovaj nacin, do izrazaja dolaze sve slabosti Mekdzijeve vlastite inventivnosti koja nije ni prineti Kamerunovom reziserskom perfekcionizmu, sto film cini krajnje maniristickim. Ubacivanje ikonografskih elemenata prethodnih “Terminatora” sadrzanih u cuvenoj izjavi “I’ll be back”, ili u poznatoj muzickoj temi “You could be mine”, grupe Guns’n’Roses, ovde deluju suvo i izvestaceno. S druge strane ni izbor Kristijana Bejla (Christian Bale) za ulogu Dzona Konora nije bio najsrecniji. Bejlov Dzon Konor je bezlican i stereotipan. Jedina svetla tacka u filmu je australijanac Sem Vortington (Sam Worthington) u ulozi Markusa Rajta koji je prethodno bio covek, da bi kasnije masine od njega napravile neku vrstu zivog kiborga sa ljudskim srcem.

Dalje, na planu utkanih emocija, “TERMINATOR SALVATION” se jos jednom pokazuje kao gubitnik. Gledaocima, film suvise potencira na snazi ljudskog srca poput neke reklame koja se ponavlja na svakih pet minuta i posle izvesnog vremena na nju niko vise ne obraca paznju.

Medjutim, ono sto se moglo primetiti na raznim promocijama novog “Terminatora” jeste cinjenica da se mnogo vise pricalo o petom nastavku u kome bi trebalo da budu ponovljene uloge Arnolda Svarcenegera, Roberta Patrika i Linde Hamilton, nego o “TERMINATOR SALVATION”. Izgleda da je i sama filmska ekipa unapred shvativsi greske u svom radu, retroaktivno, pustila svoje “cedo” niz vodu.

Da li je dugo najavljivano “Spasenje” ujedno i Sudnji dan za “Terminator”serijal? Tesko je reci. Ako se vratimo na smisao uvodnih reci teksta, onda se sudbina “Terminatora”, urgentno, mora dati na upravljanje nekom drugom (samo ne Majkl Bej). Ako ne, onda ce sledeci “Terminator” biti jos jedno besmisleno odlaganje Sudnjega dana.