Review
Ova saga o mukotrpnom putu i licu i naličju američkog sna mađarskog arhitekte režirana je sa vizijom ali i uz prisustvo eklektičnih naslaga o imigrantskim sudbinama koje su često obrađivane na filmu. Od Jana Troela, preko mnoštva priča o Italijanima koji su se otisnuli put Amerike (između ostalog u tom korpusu je ostvarenje braće Tavijani DOBRO JUTRO, VAVILONE, sa kojim se u filmskoj arhitektonici Korbetovo delo sasvim lepo rimuje, s tim što su tamo u pitanju praktično pionirski podvizi u filmskoj industriji vezani za građevince, a u BRUTALISTI reč je o arhitekturi i inovacijama koje evropski duh donosi u obećanu zemlju), pa do, recimo, Džejmsa Greja.
I nije da nije zemlja obećana, bar što se tiče šansi i mogućnosti. Samo je pitanje, na koga ćete na svom putu naići. Da li zbog biznisa ili tog osećaja mecenstva koje uspešnom Amerikancu daje i dozu ponosa i osećaj društvene odgovornosti, pa se tako i ovom (ne)srećniku Laslu Totu (Ejdrijen Brodi u drugoj epohalnoj ulozi njegove karijere), Jevrejinu koji stiže iz Mađarske, potrefilo da ga uzme pod svoje jedan bogat čovek. Još pod uticajem Holokausta koji je nekako izbegao, krenuo je u Ameriku, gde ga dočekuje rođak Atila (Alesandro Nivola). Laslov domaćin, promišljeno upijajući navike domicilnog stanovništva, brzo ukapira da poslovni svet ali i klijenti vole porodične nazive firmi, te upečatljiva i pamtljiva imena, pa on svoju, koja se bavi prodajom nameštaja i dizajnom enterijera, nazove “Miller and Sons”, iako nema nikakvih sinova. Samo on i žena mu. Dakle, kad se prokljuve neka pravila i navike, otvaraju se rajska vrata, šire mogućnosti raja, ništa nije nemoguće. Mada Tot u domu svog rođaka maltene spava u ostavi, to je ipak krov nad glavom. Iako se licencirani arhitekta, koji je Budimpešti ostavio niz sjajnih i stabilnih objekata brutalističkog stila uz obalu Dunava (insistirajući u svom stilu na unutrašnjoj harmoniji materijala uklopljenih u celinu, bez nepotrebnih delova) baš i ne ovajdi od prvog posla sa rođakom za porodicu jednog bogataša, uz peh da im se deo konstrukcije u obnovi sobe sa bibliotekom srušio, odnevši materijal i predviđeni honorar, i taj neuspeh biće neočekivana ulaznica za novac i ugled. Nervozni i razvikani bogataš (Gaj Pirs, sa svojom prirodnom otmenošću i lepim izgledom, ali i demonskim izlivima besa i frustracije, baš prianja uz prevrtljivi karakter Van Burena), kada splasne i shvati da ima posla sa jednim od vrhunskih evropskih arhitekata, menja ploču i kreće u potragu za Totom.
Bez obzira što ga sreća relativno brzo pogleda i u Americi, Laslo je tužan čovek zbog odsustva supruge, koja je ostala u Mađarskoj. Dobročinstvom svog mecene i sada poslodavca, koji uspomeni na svoju majku hoće da na vrhu jednog brega sagradi mastodontsku građevinu po nacrtima i ideji Lasla Tota, arhitekta uskoro uspeva da dovede suprugu Eržebet (Felisiti Džouns), koja zbog ratnih posledica već obolela i ne može da se kreće zbog osteoporoze. Ona stiže u pratnji nećakinje Sofije (Rejfi Kasidi), koja je u ratu zanemela.
U narativnom sledu, posle skoro dvosatnog Laslovog osvajanja života i pravila u Sjedinjenim Američkim Državama, i to u Filadelfiji (Pensilvanija), koja prednjači u građevinarstvu i nekom zlatnom standardu za život svojih stanovnika, kroz napete i dinamične kadrove bitke u suštini jednog defanzivnog i nenametljivog karaktera koji, verovatno zbog toga što je umakao pogubljenju, za razliku od ogromnog broja stradalih u Holokaustu, zahvalan je za bilo kakav posao (pa makar lopatao ugalj) i za svaki novi dan u kome opstane u tuđoj zemlji, upravo kada stignu njegovi najmiliji, dolazi do antiklimaksa. Drugi problem koji olabavljuje priču jeste preterana geneza lika Van Burena, gde ima detalja iz njegovog života koji nisu preterano bitni (odnos sa majkom, sinom i ćerkom) i usporavaju ritam. Međutim, Korbet tu nalazi novi izvor dramskog kada se Van Burenov sin, Hari (Džo Alvin), namerači na Totovu nećakinju Sofiju. Uskoro se Van Burenov karakter pokazuje u drugačijem svetlu, kada ga zadesi nova nevolja sa materijalom koji je propao u železničkoj nesreći, što će zakomplikovati i odnos sa arhitektom. Tu se pokazuje najgrđi oblik američkog privatnog preduzetništva, gde se posle debakla, svi radnici nađu na ulici, bez parčeta hleba.
Dakle, ovo je u svakom smislu “one man show”, najviše zbog Totove harizme, odnosno interpretatorske sugestivnost samog Brodija. U tom smislu utisak je da je BRUTALISTA suštastveno zavisan od naslovnog lika, što je retko za jedan epik koji bi trebalo da podrazumeva i ansambl-igru i da bude hronika jednog vremena (ova priča zahvata period od 1947. do 1980. godine). Ovde čim njega nema, a ma kako ga se blisko ticali potezi ili priče od ljudi iz njegovog okruženja, doživljaj uspori ili splašnjava. Čak i drama vezana za zlostavljanu Sofiju i njenu potrebu da kada pronađe izabranika krene u Jerusalim, nije toliko upečatljiva iako potresa bračni par Tot. Na kraju, tu je jedno silovanje koje je dramaturški potpuno nemotivisano i nepotkrepljeno, iako smo od Korbetovog postepenog zatamnjivanja bogataša Van Burena, koji se naočigled raspada, već svašta mogli da očekujemo.
Svejedno, film kapitalno i na ubedljiv umetnički način prikazuje posleratnu Ameriku kao zemlju nade i vaskrsnuća, gde se, ako iole pokažete neki kvalitet uključuje čitava mašinerija da pospeši vaš put ka uspehu. Naravno, na duže staze to je trnovit put gde možete naići i na likove poput Van Burena, a Laslo Tot je kompleksna, senzibilna ličnost koju osim, bogomdanim talentom, ambicijom da uspe i željom da okupi svoju porodicu, Korbet “obogaćuje” porocima i bolnim krizama. Jer svaki veliki talenat, prati i ples demona. Eržebet, kao invalid, bez mogućnosti potpunog poslovnog i ličnog ostvarenja, ipak ima utisak da je zemlja u koju je došla trula, te je očigledno da nju srce vuče u Izrael, gde se već nalazi Sofija.
Po zamahu pak celine, apostrofiranju društvenih kretanja u Americi u dosluhu sa velikim ličnim poduhvatima, a i po izvesnim dijaboličnim crtama određenih karaktera, film Brejdija Korbeta korespondira sa “naftnom sagom” Pola Tomasa Andersona BIĆE KRVI.
Na dodeli Zlatnih globusa BRUTALISTA je nagrađen za najbolju dramu, režiju i glavnu mušku ulogu.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
