Review
Filip Bajon je još jedno eminentno ime iz perioda procvata društveno-angažovanog i kritički nastrojenog poljskog filma (”Bioskop moralne anskioznosti”) u drugoj polovini 70-ih i početkom 80-ih (ARIJA ZA SPORTISTU, KLATNO), koje u novom veku nije bilo rediteljski mnogo aktivno. Zapravo je količinski radio na nivou ostalih svojih generacijski i poetički bliskih kolega, uz kvalitet koji je oscilirao. Njegova istorijska freska i uzbudljiva porodična drama MAGNAT (1987) uvrštena je 2004. godine među 100 najboljih poljskih filmova svih vremena. Svoj najbolji film u novom veku Bajon je snimio nedavno, a reč je o ostvarenju SOBAR (2018), upečatljivoj hronici života u Poljskoj u prvih nekoliko decenija 20. veka.
Zanimljivo je da Bajon u svojoj filmografiji ima još jedan istorijski film koji je lociran u isto vreme kada počinje priča KAMERDYNERA. Reč je o filmu LOKALNA VIZIJA 1901 (1981), u kome Bajon, uz pomoć svojih vrhunskih saradnika, scenografa Andžeja Kovalčika, i direktora fotografije Ježija Zjelinjskog, upečatljivo pripoveda o događaju iz 1901. godine kada se dogodio znameniti štrajk u školi u Vrešnji, nakon što je poljski jezik ukinut i deca bila terana da odgovaraju i mole se na nemačkom.
SOBAR počinje uzbudljivim i potresnim slikama panike žene pred porođajem, njene krvave haljine, širokim planovima prelepih ruralnih predela i konja koji slobodno jure prostranstvima. Tada se rađa dečak Mateuš, a prilikom porođaja njegova majka, koja je služila u pruskoj porodici fon Kraus, umire. Grofica Gerda fon Kraus (Ana Radvan) prihvata se skrbi o siročetu i Mateuš odrasta u istim uslovima kao i njena deca, Marita i Kurt. Godine odmiču, deca rastu, turbulentni događaji koji menjaju živote i svet su na pragu , a između Mateuša i Marite počinju da vrcaju iskre simpatija i ljubavi.
Film je spretno doneo napetosti koje su vladale u Kašubiji (danas kulturna regija u Poljskoj) između Kašubijaca i Prusa, naročito u vremenu posle Versajskog sporazuma koji je Poljskoj garantovao nezavisnost. Bajon uverljivo dočarava kako se visoka politika i međudržavni dogovori, prekrajanje i crtanje granica, odražavaju na samo stanovništvo kroz atake na dotadašnje vlasnike imanja. Posle okončanja Prvog svetskog rata, Prusi gube svoj uticaj i mržnja između njih i Kašubijaca je sve prisutnija. Za ovaj deo priče je jako bitan lik Basila Miotkea (Januš Gajoš), Mateušovog kuma, koji je zbog svog nastojanja da se Kašubija pridruži Drugoj Poljskoj Republici, umalo izgubio život, pošto ga je grupa protivnika mučki pretukla. Prizori nakon teškog nasilja, kada Basilov konj panično vuče zapaljena kola, zloslutno govoreći o drami svog vlasnika, neki su od najboljih trenutaka u filmu. Kasnije i Mateuš (Sebastijan Fabijanjski) biva ponižavan i tučen, a poseban udarac mu zadaje činjenica da se voljena Marita (Marijana Zidek) udaje. Ipak, i pored Maritinih bračnih obaveza, oni se, kad god su u prilici, sastaju i zadovoljavaju svoju neusahlu strast. Godine beže, a nakon zaklinjanja da svetske kataklizme, onakve kakav je bio Veliki rat, nikada više neće biti, do Bajonovih junaka polako stiže nagoveštaj Hitlerovog uspona i divljanja nacizma. Veliki belaj ponovo će doći na vrata, preteći da pričini neviđenu štetu i odnese ogromne žrtve. Ponovo vojske, upadi, teror, nove granice.
Svojim širokim zahvatom u istorijski period, prikazom grozničavih i napetih društveno-političkih perioda koji su dramatično menjali ljudske sudbine, refleksijama ratnih zbivanja na život u Kašubiji, kao i ličnim ljubavnim i emotivnim potresima karaktera u fokusu, sa dosta naturalističkih prizora, Bajon je blizak dramaturgiji i hroničarskom majstorstvu Bernarda Bertolučija u DVADESETOM VEKU.
Film SOBAR nagrađen je Srebrnim lavom na 43. Festivalu poljskog igranog filma u Gdinji.
Film je deo ciklusa “Idemo na poljski film” koji HRT na svom Trećem programu upravo realizuje u saradnji sa Veleposlanstvom Republike Poljske u Zagrebu i Televizijom Poljske (TVP). Ciklus sadrži filmove POMILOVANJE Jana Jakuba Kolskog, SVAKO IMA SVOJE LETO Tomaša Jurkjeviča, MUZIČARI Ane Kazejak, BELI POTOK Mihala Gžibovskog, SOBAR Filipa Bajona i BODO Mihala Kvjećinjskog.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
