Review
Ovo je film Džeka Stareta, koga se fanovi serijala filmova o Rambu, sećaju kao glumca iz filma Teda Kočefa PRVA KRV. Iz njegovog rediteljskog opusa koji je približavao televizijski izraz filmovima rađenim za bioskop, kroz vreme najbolje je preživela upravo ova kriminalistička komedija, gde naslovne likove, tipične provincijske luzere, koji bi da izbegnu autsajdersku predestiniranost, tumače Stejsi Kič i Frederik Forest.
Obojica su bili u godinama strašnog naleta i brojni A i B filmovi, ili na razmeđi između A i B proizvoda, gotovo da nisu mogli da se zamisle bez njih. Kič je par godina ranije igrao Doka Holideja u vesternu DOK Frenka Perija, kod Džona Hjustona u GRADU NASILJA, pa još jednom kod istog reditelja u SUDIJI ZA VEŠANJE, gde donosi nezaboravnog albina Bad Boba, zatim je bio naslovni lik u LUTERU britanskog reditelja Gaja Grina. Frederik Forest, koji je nedavno preminuo, gajio je imidž nervoznog, eksplozivnog tipa kratkog fitilja u čitavom nizu ekstremno nasilnih filmova koji su predstavljali pečat dobrog dela poetike Novog Holivuda, gde su se i starci poput Ričarda Flajšera (DON JE MRTAV) ili prekaljeni autori poput Artura Pena (DVOBOJ U MISURIJU) pridodali svojim obolom. Igrao je kod Stjuarta Milara (KAD LEGENDE UMIRU), voleo ga je Kopola, i dao mu role u PRISLUŠKIVANJU I APOKALIPSI, Venders mu je pružio znatnu priliku u HAMETU. U BRAĆI DION oni su primer buddy-buddy šeme koja je, na radost publike, bila jedna od okosnica američkih filmova iz 70-ih, sa puno nesnađenih likova koji udruženi žele da nekim krupnim potezom, obično izvan zakona, promene svoju besperspektivnu životnu putanju, sa puno akcije a često i humora, uz elemente road moviea.
Braća Kalvin (Stejsi Kič) i Rasel Rut (Frederik Forest) Dion napuštaju svoja beznadežne poslove u rudniku u Zapadnoj Virdžiniji i kreću u bezakonje i oružanu pljačku, ali sa takvim poletom i gotovo romantičarskim predstavama o životu koji ih očekuje kad pokupe vrhnje, da su konstantno u nekoj vrsti euforije. Najpre se prerušavaju u policajce da bi ostvarili svoje prve krupne poslove, a to je prilika za dosta smešnih pa i urnebesnih situacija. U furioznom naletu sa još jednim pomoćnikom opljačkaju oklopno vozilo. Njihov nastup prema protivnicima iz kriminalnog miljea ili nedužnim civilima koji im se nađu na putu pun je buke, pretnji i hodanja po ivici žileta. Godine mirnog života teških fizičkih radnika odnosno rudara kao da su nagomilale frustraciju i ona bukvalno pokulja pred publikom u čitavom nizu sekvenci sa akcionim prizorima, pucanjem i svakojakim uništavanjem ljudi i imovine. Akcione odnosno pucačke scene rađene su grubo i sirovo, potcrtavajući realistički ugođaj.
U smislu humora, nezaboravna je sekvenca Kalvinovog i Rutovog hapšenja nekih zbunjenih i šokiranih jadnika, sa ciljem da im uzmu odeću i automobil, kako bi se otarasili policijske uniforme i ponovo dobili civilni izgled. Zatim, pretnja jednom tipu živim jastogom, upad u kupatilo tipa od kojeg žele informaciju pod pretnjom električnog brijača koji će uključen u struju završiti kod njega u kadi i td.
Kad obave prvi posao žele sebe da počaste životom na visokoj nozi, pa se u jednom restoranu prepuštaju hedonizmu i ponudi koja je potpuno nekarateristična za momke njihove klase. Kao kruna njihovog poslovnog poduhvata pojavljuje se ideja da vremenom otvore restoran sa morskim plodovima i ponovo budu lojalni i mirni građani.
Film BRAĆA DION se vodio dugo kao potpuno zapostavljen, skramom prekriven biser američkog krimića 70-ih, ali dolazili su polako kritičari i sineasti koji su ukazivali na izvrstan šimung ovog naslova i estetski domet njegovih umetničkih segmenata, od scenarija Terensa Malika (koji je na špici potpisan kao Dejvid Vitni) i Bila Kerbija, inventivne i dinamične režije Džeka Stareta do interpretacija Stejsija Kiča, Frederika Foresta i novog ženskog lica pristiglog iz Kanade, kasnije proslavljene Margot Kider.
Film ima i alternativni naziv, THE GRAVY TRAIN. Naravno, nemojte sumnjati da je Kventin Tarantino riškao, riškao i odavno otkrio ovu krimi poslasticu (prikazao ga je 1998. na svom Quentin Tarantino Festu), a sve prominentniji reditelj Dejvid Gordon Grin ga takođe obožava. Kult ovog filma još više pospešuje začudna činjenica da nikada nije dobio svoje zvanično VHS ili DVD izdanje.
E sad, da nije bilo tu samo naknadne pameti i otkrivalačkog dara filmskih fanova, govori jedan podatak iz moje arhive, da je ostvarenje BRAĆA DION nagrađeno Zlatnom medaljom na Festivalu u Atlanti.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
