Review
Čuveni debitantski roman Karson Makalers, objavljen 1940. godine, dobio je gotovo savršenu ekranizaciju skoro tri decenije kasnije koju izvrsna spisateljica nažalost nije dočekala da vidi. Robert Elis Miler (1932-2017), danas pomalo i zaboravljeni profesionalac plodne filmografije, bio je pristalica klasične režije, sa pričama koja imaju ozbiljne dramske amplitude, utemeljen socijalni kontekst, kompleksna emotivna strujanja, temeljan rad sa glumcima, a takođe i storijama koje imaju glavu i rep. Jugoslovenska publika ga je u kratkom roku upoznala krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, najpre kroz delo SRCE JE USAMLJENI LOVAC u distribuciji Vesna Filma iz Ljubljane, a zatim i na Festu 1971. kada je prikazano njegovo ostvarenje VENAC PUPOLJAKA, ranije predstavljeno u Kanu.
SRCE JE USAMLJENI LOVAC ima nekoliko uporišnih narativnih tačaka sa karakterima koji se privlače i odbijaju, da bi se neumitno slili u jednu tešku dramu. Ona, uz lično intonirane sudbine, biva nadgrađena kao slika vremena o predrasudama prema manjinama i oštećenim ljudima, o usijanom rasizmu, o ljubavi gladnim dušama i usamljenim srcima koja ne umeju ili se plaše da artikulišu svoje emocije. Sve pokreće Džon Singer (Alan Arkin), gluvonemi juvelir, koji dolazi u grad na američkom jugu i nastani se u kući roditelja tinejdžerke Mik (Sondra Lok), kako bi bio bliže svom prijatelju Spirosu (Čak Makan), smeštenom u obližnju mentalnu ustanovu. Singer uz sva svoja ograničenja ipak ostvaruje prisan odnos sa ljudima, a njega samog nosi nepokolebljiva vera u ljude i u snagu dobrote. Mik, koja je daleko ispred svoje generacije u smislu zrelosti i svetonazora (kada konačno okupi vršnjake na dugo planiranoj žurci, zbog njihovog ponašanja ubrzo se pokaje i razjuri ih), otkriva u Džonu Singeru nežnog i pažljivog čoveka. On, gluvonem, oseća njenu snažnu naklonost prema muzici i kupuje joj ploču sa Mocartovim kompozicijama. Osim u sekvenci sa žurkom koja završava debaklom, fantastična Sondra Lok je predivna u sceni gde na nežan i emotivan način pokušava da dočara Singeru šta govori i poručuje muzika. Vremenom njene emocije bujaju u pravcu stanara, ali Singer razočaran gubitkom prijatelja koga je mnogo voleo, završi sa svojim životom. Mik na njegovom grobu priznaje da ga je volela.
Drugi bitan segment filma posvećen je drami obojenog doktora Koplanda (Persi Rodrigez) i njegove ćerke Porše (Siseli Tajson), sa kojom je u zategnutim odnosima zbog njenog ljubavnog izbora. Kad se nakon napada grupe belih mladića na njenog momka (izvrsno režirane scene u zabavnom parku), dogodi tragedija i on zahvaljujući užasnom zatvorskom tretmanu ostane bez noge, Kopland mora da redefiniše svoje poglede i pokuša da se iskupi pred ćerkom. Pre toga, jedino u susretima sa Singerom otkriva svoje teške tajne koje mu usmeravaju život. Ovo je samo jedan od snažnijih i uspešnijih primera analize rasističke klime u filmovima iz šezdesetih koji su svoju estetsku valorizaciju okrunili uspehom ostvarenja Normana Džuisona U VRELINI NOĆI.
Sandra Lok je ovde pokazala kakav je blistavi talenat posedovala. Istina, borila se za ovu ulogu rukama i nogama, lagala za godine, ali isplatilo se svima. Esnaf ju je priznao i dobila je zasluženo nominaciju za Oskara i još neka priznanja. Da je Klint Istvud nije prigrabio u svakom smislu i pružao joj da glumi samo u kontrolisanim uslovima (dakle uglavnom u njegovim projektima), možda bismo od Sondre dobili daleko širi dijapazon karaktera i snažnijih glumačkih izvedbi.
O vrhunskom glumcu kakav je Alan Arkin vredi reći da je on delovao iza gomile lepuškastih ili harizmatičnih zvezda, ali da je umeo da od druge polovine šezdesetih i tokom sedamdesetih istinski zablista i predstavi se na sjajan način u filmovima Normana Džuisona, Terensa Janga, Majka Nikolsa, Ričarda Raša, Dika Ričardsa… I on je dobio nominaciju za svoju ulogu, ali Oskar je prigrabio tek 2006. godine. Drugi značajan debitant u filmu Roberta Elisa Milera bio je Stejsi Kič donevši autodestruktivnog propalicu i pijanca Džejka Blanta. Džejk je samo jedan iz galerije ljudi na koje Singer tako blago i pozitivno utiče, kao da dobiju neočekivanu snagu da okrenu novi list u svom životu.
Film SRCE JE USAMLJENI LOVAC je i danas snažan i ubedljiv u svom dramskom jezgru, i dira jako i emotivno u svojoj elementarnoj želji za manifestacijama esencije ljudskosti, i kao apologija ljubavi i prijateljstvu.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
