Review
Trijumf koji je Radu Žude ostvario na Berlinalu filmom BAKSUZNI KRES ILI LUDA PORNOGRAFIJA (Zlatni medved za najbolji film), kao i visoki dometi dokumentarca KOLEKTIV Aleksandra Nanaua, koji ima dve nominacije za Oskara, ponovo su u fokus javnosti stavili izvrsnu rumunsku kinematografiju.
Dorijan Boguca je uspešni rumunski glumac koji je filmom TRAG kročio u rediteljske vode. Iako zamišljen kao triler koji prati nestanak talentovanog kompozitora i u izobilju prati istragu koju sprovode dvojica policajaca, ispostavlja se ipak da je suštinski reč o kompleksnoj porodičnoj drami u čijem je središtu odnos brata i sestre. Anton Ropot (Marin Grigore) je poznati pijanista koji doživljava teške trenutke otkrivajući vlastitu smrtonosnu bolest, ali već dugo ga onespokojava činjenica da njegova sestra Ana (Irina Radulesku) nije srećna u braku jer ne može da začne. Sabirajući svoje prioritete, a svestan da mu se bliži i čas smrti, Anton želi da učini nešto važno i da bar nekoga usreći. Pre svega sestru koju neizmerno voli. Način na koji to želi da učini je prilično bizaran i veoma delikatan, a za taj cilj potrebna mu je saradnja jednog prijatelja…
Film TRAG nas zaista previše veže za akcije i profesionalna nastojanja iskusnog policajca (Teodor Korban) i njegovog kolege, ali oni reditelju služe, pokazaće se, da otkrivaju sloj po sloj kompleksnih i fatalističkih odnosa Antona i Ane koji su u vlasti loše karme. Te njihove relacije jednostavno vuku ka nesreći i u tragediju. Nesrećni sami po sebi prizivaju još nesreće i u nju često umeju da uvuku manje očajne ljude. Onda se trud policajaca kao likova i njihovo mesto u priči učine negde irelevantnim i ukazuje da je ova drama mogla da bude konstruisana i praćena i bez njihovog prisustva. Između tog početnog trilerskog zapleta postoji provalija u vidu često dramaturški neefikasnih flešbekova koji krše ritam priče i potkopavaju solidan zamajac sa početka koji će završiti u ćorsokaku.
Ipak u mnogo čemu film se može i podičiti. Dobra glumačka podela, solidno osmišljeni dijalozi, šarm dvojice policajaca (posebno je dobar iskusni Teodor Korban) i njihove međusobne fore i trivijalnosti kojim popunjavaju praznjikave delove svoje profesije, ukletost koja izbija naročito iz lika Ane (decentno izdanje Irine Radulesku), neke izuzetno atraktivne lokacije u brdima sa kojih pogled puca ili kraj reke, i povremeno fascinantne muzičke deonice (Cristina Chiosea, Marius Leftarache) koje sažimaju i pretnju i strepnju, daju ovom filmu obol interesantnog proizvoda. Malo više rediteljske veštine u samom konceptu i prirodnije srastanje nekih narativnih tokova moglo je TRAG da učini izuzetnim ostvarenjem.
Dorijan Boguca bi, uvažavajući primedbe koje stoje kada je njegov rediteljski prvenac u pitanju, u sledećem projektu već mogao da se pridruži autorskim adutima drugog talasa rumunskog filmskog uspona.
Na Međunarodnom filmskom festivalu u Transilvaniji 2020. godine Dorijan Boguca dobio je nagradu za najbolji rediteljski debi.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
