Posle katastrofalnog neuspeha na američkim blagajnama, sukob između reditelja Tim Milera i producenta Džejm Kameruna je bio i očekivan (novi Terminator je za 3 nedelje prikazivanja rapidno pao na 15. mesto po gledanosti). Ovoliki fijasko odavno nije viđen kada je u pitanju ovakav jedan filmski projekat od koga se mnogo očekivalo, a mnogo i uložilo (procenjeni budžet filma je bio oko 180 miliona dolara). Reditelj Tim Miler kaže: “Siguran sam da možemo da napišemo knjigu o tome zašto film nije uspeo. Još uvek nisam potpuno siguran, ali radim na tome.” Knjiga o kojoj priča Tim Miler bi mogla da ima naslov “Kako je jedna ideologija ubila Terminatora”. Otvoreno i neuvijeno treba reći da ga je ubila feministička ideologija! Dok je “T2: Sudnji Dan” imao dve ravnopravno jake i komplementarne figure (Sara Konor i T-800), sada je težište prebačeno na tri ženska lika, od kojih je jedan potpuni glumački promašaj (Natali Rejes), a drugi je relikvija iz neke druge priče (Linda Hamilton). Mekenzi Dejvis donekle “drži vodu” da se bure puno scenarističkih besmislica ne bi rasprslo u komade, pošto je očigledno cela priča išla ka tome da bi se udovoljilo feminističkoj agendi kao vodećoj totalitarnoj ideologiji današnjice. Na svu sreću, američka publika je to odlično prepoznala i zasluženo uskratila pažnju ovom velikom filmskom projektu. Na koji način je “ubijena” poetika Terminatora da bi se krenulo, kako se već sada vidi, potpuno pogrešnim ideološkim pravcem? Tako što je na samom početku filma bukvalno ubijen Džon konor od strane Terminatora i potpuno promenjena budućnost, a zapravo je sve ispalo isto, pošto smo sada dobili terminatora zaštitnika i Džon Konora u ženskim izdanjima. Ne bi ni to bio problem da se mnogo više radilo na autentičnosti novih ženskih likova, ali se sve pretvorilo u feminizovanog Terminatora koji je na kraju ispao političko ideološki promoter jedne ideje koja je odavno izgubila predznak famozne ravnopravnosti i postala sredstvo medijske indoktrinacije i manipulacije. Film je u svojim žanrovima uvek imao jake ženske likove (na primer, Uma Turman u “Kill Bill”, Sigurni Viver u “Osmom putniku”), ali ti kultni filmovi nisu podlegli ovako iritantnoj i napadnoj ideologizaciji kao što je slučaj sa novim Terminatorom. Razlog je taj što su daleko više vodili računa o estetici filma, atmosferi, ubedljivim ženskim karakterima i nisu bili opterećeni, do apsurda, političkom korektnošću. Da odmah bude jasno, isto tako bi bilo besmisleno i apsurdno snimati rimejkove ili nastavke gore pomenutih filmova u kojima bi se pojavljivale njihove muške verzije, jer su Uma Turman i Sigurni Viver ostavile iza sebe likove koje će istorija filma pamtiti. Svesti jednog Terminatora na prodavca zavesa i pripitomljenog robota ubicu koji je postao najefikasniji u menjanju pelena je sramna banalizacija. Uostalom, činjenica je da je publika pametno presudila filmu i nije dozvolila da još jednom gleda kako se nad njenim Svetim Gralom Terminatorom iživljava jedna anticivilzacijska ideologija.
About the Author
