Filmovi: 30 Days of Night (2007)

Review

erou je gradić koji se nalazi na najudaljenijoj severnoj tački Aljaske gde su u toku pripreme lokalnog stanovništva za „polarnu noć“. Mnogi u tom periodu napuštaju mesto prebivališta na mesec dana, koliko otprilike traje dominacija noći, i odlaze u svetlije krajeve. Ostaju samo oni koji zbog prirode posla moraju da brinu o normalnom funkcionisanju infrastrukture. Među njima je mladi šerif Eben koji se u poslednjem danu Sunca suočava sa slučajem ukradenih i spaljenih mobilnih telefona, nakon čega mu vrlo brzo stiže dojava da su pod misterioznim okolnostima zaklani svi psi iz lokalne štenare. Događaji postaju još čudniji dolaskom psihički labilnog stranca koji biva uhapšen nakon incidenta sa šerifom…

Ovako počinje još jedno ostvarenje iz podžanra horora sa večito nepresušnom temom o vampirima. Prvo pitanje koje se postavlja je da li je sve bitno rečeno o vampirima, a kao drugo – da li je ovo još jedan pokušaj da se već bajata priča osveži primenom CGI efekata što je postalo praksa današnjeg Holivuda, koji sve više svoju mašineriju fokusira na vizuelne senzacije, a mnogo manje na prikaz atmosfere realnog ljudskog straha. Odgovor na prvo pitanje bi bio DA, ali je zato odgovor na drugo apsolutno NE! I tako smo dobili natprosečan film o vampirima kakvog nije bilo duže vreme!

Kontrast između Arktičkog belila i bara krvi po ulicama Beroua, izazvanih grupom vampira koji furiozno terorišu preostale meštane, dodatno pojačava teskobnost „Polarne noći“, dajući veoma uverljivu sliku haosa i straha u malom. Od tog trenutka postaje jasno da se ne radi o tipičnom filmu o vampirima gde su „deca noći“ samo sredstvo za činjenje grozota, ne bi li se zadovoljili apetiti gledalaca gladnih filmske krvi, već su vampiri predstavljeni kao ultimativno destruktivna sila pred kojom i bog beži! Pored toga što je vampirski čopor mistifikovan na način koji ih predstavlja kao potpuno blede, bezlične pojave bez imena i bilo kakve pretpostavke o poreklu, posebno treba obratiti pažnju na pronicljive komentare koje izjavljuje vođa vampira na nekom davno umrlom jeziku. Sveopštem utisku doprinosi i odličan tandem glumaca koji je na ubedljiv način izneo svoje beznađe i očaj pred nepoznatom silom oličenom u vampirima. Mučna i do neizdrživosti napeta atmosfera postignuta je realističkim vizuelnim stilom kojim su, koliko je to bilo moguće, izbegnuti ili bar ublaženi tragovi kompjuterske nadgradnje u cilju što vernije slike opsadnog stanja i terora. U takvom haotičnom vrtlogu užasa ljudski likovi se neminovno prepuštaju njegovoj struji postajući svesni da je to jedini spas. Ovakvim pristupom temi „30 DAYS OF NIGHT“ u širokom rasponu odstupa od sličnih ostvarenja namenjenih noćnoj zabavi, i postaje ozbiljna drama kojom se veoma upečatljivo rekonstruiše čovekova nemoć pred neshvatljivim silama prirode.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=c5Q3PdT6GFQ[/youtube]

Nepojmljiva priroda te sile koja nikom i ničemu ne daje šansu mogla bi se grubo definisati u rečenici koju izgovara vođa vampira: „Sve što može biti slomljeno i mora biti slomljeno!“. I kao jedini odgovor u takvoj situaciji jeste čovekov pokušaj uništenja takvih sila, ali svaki takav pokušaj fatalno vodi autodestrukciji čoveka.

„30 DAYS OF NIGHT“ je inteligentno režiran film i može se preporučiti i onim gledaocima koji nisu ljubitelji horor filmova i to upravo zbog njegovih globalističkih tendencija koje su veoma vešto pokrivene vampirskim ogrtačem.