Birdman (2014)

Nepodnošljiva lakoća režiranja

Novi film meksičkog reditelja Alehandra Injaritua Birdman svakako je jedan od najboljih filmova 2014. godine. Ova baletski režirana pozorišna priča u svom fokusu ima ostarelog i potrošenog holivudskog glumca, bivšeg filmskog superheroja Birdmena, koji se svojski upinje da ostavi svoj umetnički doprinos postavkom Karverovog dela „O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi“, svojevrsnog graničnika u svetskoj književnosti kad je u pitanju pripovedačka proza. Karver je u svojim delima uspešno slikao svet marginalaca, uz melanholiju i vivisekciju života američkog srednjeg sloja. Birdman predstavlja zapravo Injarituov esej o stanju savremene kinematografije, u kojoj se, kao što je poznato, uspeh filma meri profitom, a umetnost uvek stavlja u podređeni odnos spram zarade na boks ofisu. Ovaj američki izum, kapitalistički model u svrhu pravljenja zelembaća, odredio je i tokove savremene umetnosti, pa postmoderni Birdman zapravo bode u oko američkoj mejnstrim filmskoj industriji, sazadanoj od superheroja, crtaća i lake zabave, usput nam objašnjavajući fenomen društvenih mreža i slave koja se stiče pregledima na Jutjubu. Injaritu ne zaboravlja ni kompleksnost međuljudskih odnosa, te su njegovi likovi brižljivo modelovani a njihovi dijalozi sasvim dovoljni da u filmu ne bude previše fantazmagorije, već se realno i irealno mešaju u pravim dozama, briljantno povezani lebdećim kamerama i bubnjarskim ritmom, te krstarimo zajedno sa filmskim junacima dugim hodnicima pozorišne dvorane, čini se u jednom kadru, kao u kakvoj simfoniji slike i zvuka. Injarituovi glumci u ovom filmu su izvanredni, a epizoda Edvarda Nortona bravurozna. Ovaj film je dobar pokazatelj kako se jedna relativno dosta obrađivana tema  (setimo se Vanje u 42. ulici) pozorišta na filmu, odnosno pravljenje filma o filmu, ili u ovom slučaju, filma o pozorišnoj predstavi, može prikazati sasvim originalno i sveže, uz jaku socijalnu kritiku ili kritiku stanja u kinematografiju/ čitaj: društvu.

Kiton je nenametljivo i opušteno briljantan, Stounova uverljiva, kao i Naomi Vots, ali čini se da je najveća zvezda izvanrednog Birdmena sam reditelj Injaritu, koji ovim filmom staje u red najvećih sineasta današnjice. Nije da ovo nije nagoveštavao turobnim Vavilonom i 21 gramom, ali je iznenađenje način na koji je komponovao ovaj satirični, crnohumorni film. Ovo je nadrealni, maštoviti, zabavni, gorko-smešni a iznad svega pametni film, u kojem, paradoksalno, Injaritu traga za istinom i smislom bavljenja umetnošću, dok je sve vreme subverzivan i  ciničan. To polazi za rukom samo najvećima.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=0PdLmZG_6ZE[/youtube]