Review
Hrvatska kinematografija žudi za komercijalnim hitom i ta frustracija stoji kao tamni oblak, jer joj se zbog frapantno loših rezultata gledanosti često prigovara, a zanat pojedinih reditelja stavlja pod znak pitanja. Pogotovo je veliki jaz između festivalskih uspeha (kojih ipak, tu i tamo, ima), kritičarskih hvalospeva i kasnijeg odjeka kod gledalaca, jer kad dođe i nagrađivani hrvatski film u tamošnje bioskope, cifre su deprimirajuće. Negde u ambiciji debitantskog filma Darija Lonjaka DIVLJACI postoje natruhe želje da se to promeni, pa se skoro u isto vreme dogodio start u hrvatskim i srpskim bioskopima, jer je beogradski Taramount procenio da će ovo ostvarenje imati šansu na ovdašnjem tlu.
Prvih 45 minuta filma (od nekadašnjih standardnih 90) je prilično otkrovenje, jer nas Lonjak neprestano iznenađuje i bilo je zadovoljstvo gledati kako nas neki autor iz regiona vodi narativno neočekivanim i nepoznatim stazama, duhovito spajajući akciono i komično. Na kraju, a u filmu oko njegove polovine, sve splašnjava kada mahom trapavi i nesnađeni junaci (koji će, bez obzira na svoje luzersku poziciju, vremenom evoluirati u heroje) ove priče sa sportskim uvodom, motivima i navijačkim nabojem, posve neočekivano završe u nekoj vrleti BiH, gde ih nahvataju muslimanski verski fanatici koji planiraju terorističke napade. U pitanju je, paravojna formacija koja vitla tom nesrećnom i nesređenom zemljom i spremni su da bar jednog od zatočenika (zlo)upotrebi na slavlju u Zagrebu, nakon finala SP u fudbalu u Rusiji, sa namerom da ubiju najmanje hiljadu ljudi.
Od trenutka kada se nađu u osinjaku muslimanskih terorista, sa dosta stereotipa sa verskim uzvicima i molitvama, uz opasne namere koje sežu do susedne zemlje, Lonjakovi pljačkaši benzinske pumpe, koji su nameravali da sa tim novcem otputuju na finale Hrvatska – Francuska, priča se zakovala i pokvarila a naš početni entuzijazam i nada da gledamo nešto istinski zanimljivo počinju da jenjavaju. Taj pogrešni kolosek na kraju film vodi u dosadu, uprkos silnoj pucnjavi, akciji radi akcije i potezima Lonjakovih ključnih likova da spasu sebe, a usput i još neke žrtve ludaka iz ovog kampa, poput jedne žene.
lako je segment sa ovom paravojnom formacijom u BiH prožet povremenim humorom i parodičnošću, njegova kritička oštrica i subverzivni potencijal nisu mali. Provali tu i poneka politička nekorektnost, što je, zapravo, poželjno (jer je bliže životu). Međutim, to filmu ne pomaže da u svojoj drugoj polovini dođe do šarma i invencije koje je do tada imao.
Kod Lonjaka, u pojedinim momentima, naročito u ovoj kvalitativno lošoj drugoj polovini filma, prepoznajemo izvesno filmofilsko vrenje i posvete nekim autorima poput Burmana (OSLOBAĐANJE) i Hila (JUŽNJAČKA UTEHA), a ima tu pomalo, svesno ili nesvesno, i SIVOG KAMIONA CRVENE BOJE Srđana Koljevića i PIKNIKA U TOPOLI Zorana Amara. Međutim, to neko uozbiljavanje kada se zanimljiva priča puna humora (posebno je dobar Branko Janković kao utronjani Jasmin, dok mu je reditelj za to pružao priliku, a to su sekvence prilikom uvodne pljačke te tajnog upada i vožnje u kamionu tipa koji radi intendanturu za pripadnike kampa) pretvori u nebulozno maltretiranje zalutalih junaka i praznjikavu pucačinu, učinili su da ravnodušno i čak razočarano napustite dvoranu. Pored Jankovića, tu su Alen Liverić (u liku Zolje, kome jedino pristaju osobine nekog kukavnog akcionog heroja), Borko Perić (u liku Malog povremeno duhovit i luckast kao u OSMOM POVJERENIKU), Slavko Sobin i veteran Dejan Aćimović. Na kraju, niotkuda, i Emir Hadžihafizbegović.
DIVLJACI će biti u takmičarskom programu hrvatske selekcije predstojećeg 69. Pulskog festivala koji će biti održan od 16. do 24. jula. Koga bude put naveo tamo, u ovom programu videće još filmove ŠESTI AUTOBUS Eduarda Galića, 4:2 Anđela Jurkasa, BACI SE NA POD Nine Violić, GLAVA VELIKE RIBE Arsena Oremovića ILLYRICVM Simona Bogojevića Naratha, NOSILA JE RUBAC ČRLENI Gorana Dukića, PUNIM PLUĆIMA Radislava Jovanova, STRIC Andrije Mardešića i Davida Kapca i ZBORNICA Sonje Tarokić.