Review
Filmsko Leto Gospodnje 2013-te je po mnogobrojnim bombastičnim naslovima (Man Of Steel, The Wolverine, Pacific Rim, The Lone Ranger), uz jaku medijsku podršku, najavljivalo vruću blokbaster sezonu koju su pored visokih produkcionih ulaganja pratila i visoka očekivanja gledalaca, što istinskih filmofila, što onih, ne toliko filmofilski opredeljnih, koliko stripofilski orijentisanih. Na žalost, konačan rezultat je bio čitav niz rediteljski mlakih i scenaristički bezidejnih filmskih komada koje, čak ni ustaljena 3D tehnologija, nije mogla da spasi od sopstvene ispraznosti i potpune neinventivnosti. Prenaglašeni pirotehnički spektakli izvedeni kroz nezajažljivo i besmisleno rušenje gradova, i totalno istrebljenje ljudske rase od raznorodnih čovekomrzitelja uticali su na daleko manje interesovanja za stajanjem u redovima ispred bioskopskih blagajni nego što se očekivalo. Naravno, većina producenata, uglavnom amputiranih od artističkih rizika, se upitala da nije, možda, došlo do zasićnje sa njihovim 3D čedom potpuno zaboravivši da film čini i nešto drugo, na primer, sama priča, osim tehničkih elemenata. Doduše, u poslednjih par godina bilo je i svetlih primera koji su ove elemente znalački povezali na način kojim se nesumnjivo pokazalo da 3D cirkus može biti zahvalna podrška i onim ostvarenjima sa umetničkim i obrazovnim profilom kao što su, “Life Of Pie” Ang Lija, ili “Hugo”, Martin Skorsezea.
U ovom trenutku, ovoj plejadi filmskih veterana se superiorno pridružio i meksički reditelj Alfonso Kuaron(tvorac kompleksne drame o licemerstvu kroz ljubavni trougao čiji je distributerski prevod “I ja tebi kevu” ) čija je osnovna vrlina u tome što, do sada, nije leteo ka zanatskom holivudskom jatu, već je vrlo pažljivo birao filmske projekte u kojima je i dalje mogao da unese deliće svoje vizije, i da ta dela dobiju emotivnu čvrstinu kojima to po samom opisu nije bio glavni adut, osim komercijalne isplativosti. Jedan od takvih uspeha je i 3.film o Hariju Poteru (Harry Potter And The Prisoner Of Azkaban) kome je Kuaron udahnuo mračnu dimenziju ozbiljnosti od koje kasniji nastavljači reditelji niti su mogli da odustanu, niti da je ponove na tako autentičan način što je postalo baza ove dečije fantazije. Potom je usledio “Children Of Men”, sf drama koja se odlikovala prikazom visokih etičkih načela (glavni muški lik, u tumačenju Klajv Ovena, ni u jednoj sceni na nasilje ne odgovara nasiljem).
“GRAVITACIJA”, pored gore pomenutih autora, spada u red rediteljski najozbiljnijih i u skorije vreme najimpresivnijih filmskih dela koja su na jedan eksperimentalan način u skladu sa zahtevima 3D tehnologije prevazišla okvir 3D naočara i gledaoce usisala u svemirski bezdan u kome se odigrava jedna od najuzbudljivijih drama u skorije vreme viđena na filmskom platnu. Naime, kosmonaut Rajan Stoun (Sandra Bulok) i njen kolega Met Kovalski (Džordž Kluni) nakon jedne svemirske havarije bivaju odsečeni od matičnog satelita što ih stavlja u poziciju mučnog preispitivanja svojih života. Već na samom počeku filma gledaoci bivaju obavešteni da je svemir prostor u kome nema zvuka, nema kiseonika a da se temperaturne varijacije kreću od najhladnijih do najtoplijih ekstrema, Jednom rečju, život je nemoguć.
“GRAVITACIJU” odlikuju duge kadar-scene sa vrlo malo montažnih rezova, a kamera kontinuirano opisuje kružne, eliptične i vijugave putanje, i uz pomoć retko majstorski korišćene 3D tehnologije rekreira univerzum kakav u skorije vreme nije prikazan tako opipljiv i preteće ravnodušan. Kuaron, tom prilikom, uopšte nije zainteresovan za bilo kakve suvišne tehničke egzibicije, već taj, filmskom kamerom kontrolisani delić svemira postaje pozornica večite zapitanosti o ljudskom postojanju, čovekovim mogućnostima, njegovom posrnuću i budućim prespektivama. U ovom slučaju, radi se o briljantno prikazanoj povezanosti stvarnog makrokosmičkog prostora u kome se junaci nalaze i mikrokosmičkih staza individualne ljudske duše zarobljene u bestežinskom stanju bez oslonca čiji je jedini spas u gravitaciji, odnosno privlačnosti prema nekome, ili nečemu što daje smisao. Time jedna nezgoda u svemiru prerasta u epsku borbu Rajan Stoun za novim početkom i novim smislom. I dok nemilosrdni svemir stavlja Rajan u sve teže granične situacije, njen lik se od jedne potištene žene u skafanderu pretvara u pravu galaktičku heroinu. Pored toga, Kuaron je na krajnje funkcionalan i filmski ekonomičan način upotrebio 3D tehnologiju da bi gledaocima u biskopskim stolicama, u jednom trenutku, snažno preneo Rajanovo emotivnog stanje beznađa, pri čemu jedna jednostavna tehnička dosetka poprima dublje značenje (dirljiv kadar u kome je zadnji plan zamućen dok u prednjem planu nekoliko trenutaka vidimo smrznutu suzu koja skoro da izlazi iz prostora ekrana i stvara simbolički utisak izlivanja Rajanove tuge na gledaoce).
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=_KJHRF6RlTQ[/youtube]
“GRAVITACIJA” nije filmska fantazija, iako je prostorno smeštena među zvezde, već višeslojna egzistencijalna drama u kojoj poznati svemir bez kiseonika i bez gravitacije postaje metafora za “egzistencijalni vakuum” u kome se nalazi Rajan, odnosno za osećaj besmisla i unutrašnje praznine. Mđutim, u toku stalnog Rajanovog bekstva od neprijateljskog svemirskog prostora u sigurnost hermetičkog prostora nekog od nacionalnih satelita(kineskog i ruskog) mogu se primetiti znaci pomoći u vidu religioznih predmeta. U ruskom satelitu iznad komandne table stoji ikona Jovana Krstitelja, a u kineskom figurica Bude. Ovim se Kuaronova autorska smelost nije ustručavala da “ GRAVITACIJU” prožme, na mudro diskretan način, verskim značenjem i verskom tolerancijom kao još jednom od krucijalnih poruka ovog izvanrednog filmskog dela koje je dosledan nastavak Kuaronovih etičkih predstava, već čvrsto urezanih u “Children Of Men”. I pored toga što “GRAVITACIJA”, u tehničkom smislu, vibrira napetošću jednog znalački režirnog trilera, na drugoj strani, krajnje nenametljivo i prirodno, nudi jedno od rešenja za beznadežne životne situacije kao što je molitva.
Dakle, tehnički impresivna, rediteljski iskrena i egzistencijalistički višeznačna, “GRAVITACIJA” je svojom privlačnom silom ponovo prizemljila neke od vrednosti filmske umetnosti, makar to važilo samo za filmofile, i čvrsto usidrila nove smernice 3D tehnologije u oblasti filma.
Da li ste gledali film “The Man from Earth”?Zanimala bi me recenzija tog ostvarenja.
Odlican film. Mozda uskoro napisem preporuku za “The Man from Earth”
Da li mozete da postavite ceo film sa prevodom? Hvala unapred…:)
NAjwece sranje ikada naprawiljeno ceo film njix dwoje u swemiru wicu uh ah uh otkacilo se owo otkacilo se ono i tako oni se mlate njix dwoje tj samo sandra bulok posle i to je ceo film najwece sranje ikada ocena 0
[…] Hustle Captain Phillips Dallas Buyers Club Nebraska Philomena 12 Years a Slave Gravity The Wolf of Wall Street […]
[…] Najbolja režija: Gravity […]
Možda ponajbolje SF ostvarenje u zadnjih deset, petnaest godina .Sve je u njemu dobro , ne mogu mu naci zamjerke .
Nijedan film do sada nam nije bolje omogucio da odozgo pogledamo majcicu Zemlju + obisli smo americku , rusku , i kinesku svemirsku stanicu i dobro ih pregledamo . Toliko dobro , da sam nacas , bar dok nije prosao, zaboravio na cinjenicu da u svemiru samo Rusi imaju stanicu .
Iako sam bio skeptik , kada sam cuo da ce ona biti klavni lik u filmu , Sandra Bulok me odusevila . Sjajno se snasla .
5/5