Review
BOLNICA PREOBRAŽENJA Edvarda Žebrovskog jedan je od najkvalitetnijih filmova poljske kinematografije iz druge polovine 70-ih godina prošlog veka, možda malo uskraćen za pažnju i pomniju analizu u trenutku kada je nastao, zato što nije pripadao tada izuzetno progresivnom i svetski afirmisanom i propraćenom talasu ”Bioskopa moralne anksioznosti”, gde su se brojni autori beskompromisno kroz svoja dela i žestoke socijalne studije obračunavali sa komunsitičkom režimom, koji je bio pred pucanjem.
Edvard Žebrovski (1935-2014), nažalost, nije mnogo filmova ostavio iza sebe, filmografija mu je prilično skromna (od bioskopskih filmova tu su još SPAS iz 1972. godine, koji je bio prikazan na festivalu u Čikagu i USRED BELA DANA, iz 1981. godine), ali u pitanju su odlični filmovi koji pokazuju jednog od najdarovitijih autora epohe do proglašenja ratnog stanja, koja se vodila kao jedna od najuspešnijih u istoriji ove kinematografije. Žebrovski je, međutim, bio i sjajan scenarista i ogroman doprinos dao je u saradnji sa rediteljima poput Kšištofa Zanusija, Stanislava Brejdiganta (SREĆNA OSTRVA, 1972), Stanislava Ruževiča (STRAST, 1977)… Bio je saradnik na scenarijima za trilogiju Kšištofa Kješlovskg TRI BOJE: PLAVO/ BELO/ CRVENO.
BOLNICA PREOBRAŽENJA, rađena prema istoimenom romanu Stanislava Lema, smeštena je u period rata dok nacisti tokom Trećeg rajha sprovode svoj nehumani program ”Akcija T-4” (1939-1944), koji se sastoji “u uklanjanju života koji nije vredan življenja”. Žebrovski nas sporo, ali funkcionalno uvodi u priču, lociranu negde na samom početku Drugog svetskog rata, čija brutalna snaga raste iz kadra u kadar, da bi svoju kulminaciju doživela pred sam kraj u sekvencama, čija estetska, emocionalna i dramska snaga šalje ove prizore u antologiju poljske kinematografije, kada Nemci brutalno i beskompromisno sprovode svoj plan uništenja psihičkih bolesnika. Kamera Vitolda Soboćinjskog, i sama mahnita, s uznemirenošću i strašću zalazi u zastrašena lica, odaje i postelje pacijenata, koji i pre dolaska neprijatelja, imaju prilično problematičan i vrlo nasilan tretman od strane doktora, koji svako iz svoje vizure, ali uvek sa dramatičnim posledicama po pacijente, gleda kako, uglavnom kroz sumnjive eksperimente, da navodno učini njihovo zdravlje boljim. Mladi lekar Stefan (Pjotr Dejmek), pokušava racionalno da se suprotstavi metodama njegovih iskusnih kolega…
Film ima izrazitu metaforičnu i simboličnu snagu i posebno je ubedljiv u ironičnom zapažanju da generalno bolesni i degenerični nacistički koncept radi na čišćenju čovečanstva od slabosti, bolesti, nižih nacija i vera. Gori odlučuju o boljima, ali okolnosti su takve da sila Boga ne moli. Poslednje sekvence BOLNICE PREOBRAŽENJA kao da nagoveštavaju prizore iz KATINJA Andžeja Vajde, filma koji će doći dosta kasnije, samo što su, ovoga puta sa sovjetskim/ruskim potpisom, masovno stradali poljski oficiri, ugledni članovi društva, inteligencija…
Film Žebrovskg ima sjajnu glumačku ekipu u kojoj su bele mantile, ali ”uprljane kragne”, obukli Henrik Bista, Gustav Holoubek, Zigmunt Hubner, Vojćeh Pšonjak, Zbignjev Zapasjevič (veliki glumac poljske kinematografije, saradnik Žebrovskog ali veoma često smo ga viđali u filmovima Kšištofa Zanusija, pa i Vajde, Kijovskog, Kješlovskog…).
Tu je, kao uteha mladom i buntovnom doktoru Stefanu, koji nastoji iz sve snage da se bori protiv neetičkih postupaka svojih starijih kolega, doktorka Nosilevska, koju sjajno donosi tada jedna od vodećih karakternih glumica poljskog filma, Eva Dalkovska (NOĆI I DANI, SLUČAJ GORGONOVE, PROVINCIJSKI GLUMCI, BEZ ANESTEZIJE…).
Gledali ga kao poljski LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA ili interni hospitalni holokaust koji naslućuje onaj veliki, film BOLNICA PREOBRAŹENJA nosi snagu izvrsne ratne psihološke drame aziliranog prostora, ali univerzalnog i bujajućeg zla.
*Autor teksta je 2021. godine objavio knjigu POLJSKI FILM U NOVOM VEKU (Tercija, Bor)
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
