Review

NESANICA je jedan od retkih primera spretnosti kako da reditelj koji sa puno kredita i autorskih referenci dođe u Fabriku snova, načini film kojim će ugoditi holivudskim producentima i njihovim komercijalnim apetitima, a da istovremeno ne uruši vlastiti rejting i stvaralačke svetonazore.

Nolan, koji se najpre istakao svojim debijem PRAĆENJE, art-house proizvodom koji je imao odličan odjek na festivalskim projekcijama, a zatim i kultnim trilerskim lavirintom pod nazivom MEMENTO, zahvaljujući producentima Džordžu Kluniju i Stivenu Soderbergu dobio je priliku da u Americi realizuje svoj prvi visokobudžetni projekat (46 miliona dolara; MEMENTO je, primera radi, navodno koštao svega 4,5 miliona)). Šansu koja mu je pružena savršeno je iskoristio. Napravio je rimejk istoimenog norveškog filma iz 1997. godine (norvešku NESANICU režirao je Erik Skjoldbjerg sa Stelanom Skarsgardom i Marijom Bonevi), a triler sa Nolanovim potpisom izuzetno je uverljiv, sa kompleksnom mrežom karaktera i njihovih odnosa, sa junacima u čiju svest i dušu reditelj prodire neočekivano i bolno duboko. Sve se odvija u začudnom ambijentu i atraktivnim lokacijama na Aljasci, koji ovom ostvarenju daju osobiti vizuelno-psihološki pečat, sa glumačkom ekipom koja savršeno funkcioniše, predvođena ”kapitenom” Alom Paćinom, i rediteljskim magom i ”gospodarom igre” – Kristoferom Nolanom. Paćino, u liku detektiva, kao da je u svom habitusu sakupio sve one muke i iskustva, prekaljenost i gorki prezir prema prljavštini svog posla, karakteristične za junake crnih krimića američke literature i filma.
Insomnia road
INSOMNIA iz naslova samo je jedan od problema koji će se obrušiti na pleća iskusnog detektiva Dormera, koji sa svojim mlađim partnerom (Martin Donovan), u ambijentu mirnog gradića na severu Aljakse istražuje brutalno ubistvo jedne devojke. Vrlo brzo, zahvaljujući svojoj inventivnosti i iskustvu, Dormer sklapa mozaik o potencijalnom ubici, a tragovi vode do lokalnog pisca Voltera Finča (Robin Vilijams), žanrovski opredeljenog za krimi-zaplete.

Posle pucnjave koja se odvija u maglovitim predelima u blizini Finčove vikendice, gine Dormerov partner, a on sam biće zatečen činjenicom da je nehotice ubio svog kolegu. Taj momenat lukavi Finč iskoristiće za pokušaj da sa Dormerom napravi džentlmenski sporazum, pošto obojica znaju za mračnu tajnu onoga drugog… Međutim, što se Dormer više bliži raskrinkavanju zločinca Finča, mlada lokalna detektivka (Hilari Svonk), koja u početku pristupa sa strahopoštovanjem iskusnom vuku iz metropole, sve je bliža otkriću da je Dormer glavni krivac za smrt njihovog kolege.
Insomnia
Nolan majstorski sklapa uzbudljiv mozaik, spretno dozirajući saspens i tešku dramu koja se odvija u Dormeru, čija karijera, talenat vrhunskog policajca, dostojanstvo, hrabrost, gotovo sve počinje da bledi pred činjenicom i bolnom spoznajom da je slučajno ubio svog partnera.

Efektna je ideja da se priča smesti u godišnje doba kada se odvija prirodni fenomen ”ponoćnog sunca”, to jest kada traje večni dan i sunce uopšte ne zalazi. Ta zamisao izvanredno potencira nespokoj glavnog junaka koga je briljantno doneo Al Paćino. Veoma zahvalnog partnera imao je u Robinu Vilijamsu, koga smo ovde verovatno prvi put videli u ulozi teškog negativca (iste godine ostvario je rolu u filmu FOTOGRAF Marka Romaneka). Ulogama u NESANICI svoje karijere su kvalitetno pospešili Hilari Svonk, u liku mlade, perspektivne policajke, i Martin Donovan, koji tumači Dormerovog nesrećnog kolegu.

NESANICA Kristofera Nolana je imala veoma dobar rezultat u bioskopima (zarada od 113 miliona dolara) i sjajne reakcije publike i kritike. Kako se posle ovog ostvarenja odvijala karijera majstora rebusa, nelinearnih ekshibicija i vremenskih lavirinata, znaju i ptice na grani.


About the Author

avatar
Goran Jovanović
Goran Jovanović je srpski filmski kritičar, esejista i romanopisac. Autor je knjiga filmskih eseja: Američki bioskop (Apostrof, 1998), Zlatna dekada: britanski filmdevedesetih (Boom 93, 2002), Tranzicijski rulet: istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije (Centar za kulturu Požarevac, 2005), Ruski film postsovjetske ere (autorsko izdanje, 2013), Poljski film u novom veku (Tercija, 2021). Napisao romane Histerija (Libris Art Studio, 2008) i Euforija (autorsko izdanje, 2011). Član je Udruženja filmskih kritičara i novinara FIPRESCI Srbija, ogranka Međunarodne federacije filmskih kritičara.