Review
Od nekoliko fimova iz regiona koje smo videli u dve selekcije Sombor Film Festa, uz odlične ŠAVOVE Miroslava Terzića, najbolji utisak ostavio je celovečernji debi crnogorskog reditelja Andra Martinovića IZMEĐU DANA I NOĆI.
Od usijanog dramskog jezgra koje postoji u prvoj priči, smeštenoj u ruralni predeo, u kršu i među goletima, gde vitlaju neke vojske i krucijalno usmeravaju život lokalnog življa, preko simboličnog nagoveštaja kraha jednog sistema i jedne države u drugoj, do treće i definitivnog poraza ovaploćenog u gubitku koji peče jednog oca koji traži kosti svoga sina stradalog u ludilu rata i mržnje tokom raspadanja Jugoslavije, triptih Andra Martinovića predstavlja zlokoban i gorak memento naših cikličnih stradanja. Sve to, Martinović sa dosta samopouzdanja, promišljeno i dramski ubedljivo, potkrepljuje mitskim odnosom oca i sina, čije živote na ovim prostorima turbulentno usmeravaju ratovi i politika. Međutim, kako reditelj to, uz pomoć svojih vrsnih glumaca uspeva da dočara (naročito su dominantni glumci koji igraju očeve, redom Marko Baćović, Tihomir Stanić i Lazar Ristovski), intimno preživljavanje odnosa sa svojom krvlju i potomcima, događa se u tišini, u kadrovima gde njihove bore, čela, tiho disanje apostrofiraju bol zbog svega što je pošlo naopako sa njihovim sinovima.
Uz sjajan doprinos direktora fotografije Radoslava Vladića i uzbudljivu i ambijentalno tačnu muziku Nemanje Bečanovića i Slobodna Trkulje, Andro Martinović je nekim znakovitim i pretećim prizorima, koji estetski jako lepo i snažno deluju i sami za sebe, tražio, i delimično i uspeo, da pronađe faktor kohezije koji bi povezao tri priče, raznolikog efekta u dramskom, simboličkom i metaforičkom potencijalu. Fatumski, tamni obol, koji je neke filmove Kšištofa Kješlovskog učinio univerzalim i večnim, ogrnuo je i protagoniste i atmosferu ovog triptiha. Što se pak tiče formalnih iskoraka, ovo je najozbiljniji i estetski najuverljiviji triptih još od dela PRE KIŠE Milča Mančevskog. Navikao na neozbiljnost i olak pristup regionalnih reditelja i mučno nesnalaženje u eksterijeru i enterijeru, prijatno sam bio iznenađen što nam ovaj film predstavlja svog autora kao serioznog, filmofilski potkovanog profesionalca koji zna posao, ima viziju i ume da zahvati i široko i duboko u narativu koji ga pleni. Uz već naglašeni impresivni dramski zamajac u prvoj priči koja se događa krajem Drugog svetskog rata, gde je Martinović, s lalićevski jakim osvetljenjem (Mihailo Lalić), uspeo da osim dočaravanja ogoljene prirode ogoli i ljudske odnose, sa upečatljivim valerima dobra i zla, druga priča (godina je 1989.) pak pokazuje putnike na aerodromskom terminalu i JAT-ov avion koji ne može da poleti, klaustrofobičnost ambijenta, ljude prekinute u letu, zacementirane u vremenu, u vakuumu koji slikovito pokazuje put ujedinjenja Evrope i nagoveštava krah Jugoslavije. Treća priča je bolno sučeljavanje sa posledicama tog raspada u krvi.
Film IZMEĐU DANA I NOĆI je bio u takmičarskoj selekciji festivala u Montrealu, pobedio je nedavno na festivalu u Ravnom Selu, a plodonosni festivalski put nastavio je i u Somboru, gde je nagrađen glumački domet Marka Baćovića. Uz sva neka nesnalaženja i određene produkcijske probleme, kao i zamerku da je mogao biti narativno i stilski čvršće strukturisan, nema sumnje da svojim kvalitetom i festivalskim potencijalom delo Andra Martinovića zavređuje pozornost publike i kritike.
About the Author
