Review
La Jetée je remek delo francuske naučne fantastike, post-apokaliptična drama snimljeno još davne 1962. godine. Nedavno preminuli Chris Marker, inače režiser i scenarista ovog filma, bio je i opsednut filmskom umetnošću i fotografijom, a ove dve ljubavi je spojio u film La Jetée, koji je gotovo ceo urađen fotomontažom.
Nakon Trećeg svetskog rata, u podzemlju razorenog Pariza naučnici pokušavaju da stvore vremensku mašinu kako bi pomoću prošlosti i budućnosti uspeli da spasu sadašnjost. Nakon niza neuspelih ‘slanja’ ljudi u druge vremenske zone, zbog šoka osoba o promeni stvarnosti, uspevaju da pošalju jednog čoveka kome uspeva za rukom da ‘ode u prošlost’, jer želi da se vrati, podstaknut sećanju o misterioznoj ženi koju je video na pristaništu ( fran. La jetée ) aerodroma.
Nakon par ‘putovanja u prošlost’, upoznaje ženu iz svog sećanja u vremenu koje predhodi ratu i stvara se velika ljubav. On ne želi da je napusti, ali ipak mora da vidi i budućnost. Tamo upoznaje tehnološki naperdniju ljudsku rasu, koja mu daje rešenje za problem njegovog društva. Ipak, nakon nekoliko putovanja u prošlost i budućnost shvata da je time osudio sebe na smrt.
Film nema dijaloge, što je i logično, s obzirom da je napravljen fotomontažom, ali čitavu radnju prati narator. La Jetée je poslužio i kao inspiracija za još jedan čuveni film, snimljen tridesetak godina kasnije, 12 Monkeys, Brus Vilisom i Bred Pitom u glavnim ulogama, kao i kratki film La Puppe, koji priča sličnu priču, samo iz ugla igračke psa.
