Looper (2012)

Ako se osvrnemo na određene epohe američkog filma (Novi Holivud, Film Noar) koje su, kako na umetničkom planu, tako i kroz društveno angažovanje, krajnje subverzivno kroz filmsku fikciju predstavile svu gnjilost tadašnje američke stvarnosti, nesumnjivo je da su upravo one najzaslužnije za neke od najkultnijih filmskih trenutaka koji su tokom vremena doživljavali razne omaž forme i reinterpretacije. Na primeru “Novog Holivuda” se jasno vidi da se on, zapravo, vratio starim filmskim žanrovima (vestern, gangsterski film) kao i onim skrajnutim i potcenjenim (horor, SF) i učinio ih bazičnom strategijom za snimanje visoko komercijalnih i, ujedno, umetnički relevantnih filmova.

Pošto “Novi Holivud” čini jednu široku temu kojom se ovde nećemo baviti, važno je primetiti da, iako je ova epoha još pre 30godina postala predmet filmske istorije, ona je i danas svojim formama, modelima i ideologojim uvek prisutna kod reditelja koji su, makar malo, želeli da snime svoj film i tako steknu epitet autora.

“LOOPER” je, upravo, takav pokušaj, i u trenutku kada su današnje generacije gledalaca naviknute da svaki bombastičan trejler za potencijalni blokbaster uvek bude završen oznakom 3D, ovaj odličan akcioni SF triler se na vrlo promišljen način vratio klasičnim stilovima režije u oblikovanju priče. Ovakav rediteljski pristup je do te mere naglašen u svakom trenutku filma, da će nekim novim generacijama gledalaca uspešno izdresiranim u 3D salama “LOOPER” zaista izgledati kao da je došao iz nekih davno prošlih filmskih dimenzija i vremena. Zanimljivo je da se priča dešava daleke 2044 god., iako celokupan ambijent pulsira vestern ikonografijom i prostorima tako karakterističnim oku kamere iz 70-ih i 80-ih god. 20-og veka. Reditelj filma, Rajan Džonson, tu prenaglašenost prikazuje na stripski duhovit način tako što ubice u filmu koriste klasične revolvere iz vremena Divljeg Zapada sa karikaturalno izduženim cevima, ili, recimo, neku vrstu ručnog topa koji jedva ima domet od 15m, i to u dalekoj budućnosti (još jedan detalj koji upućuje na kult oružja kao noseću ideologiju vesterna).

U “LOOPER”-u gotovo da nema traga od “hi-tec” spravica, što bi se i očekivalo od ovakvog jednog filma, ali nam zato nudi viziju konzumiranja teške droge u budućnosti koja se stavlja u obliku kapi za oči (treba se zapitati da nije isti slučaj kada današnji gledalac stavi 3D naočari)! Isto tako, film je namerno lišen CGI tehnologije i pokazuje istinski napor da gotovo svaku akcionu scenu izvede klasičnim specijalnim efektima i kaskaderskim vratolomijama koje su još jedna sirova replika na prošla filmska vremena.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=eI3ju17W070[/youtube]

“LOOPER”, takođe, nedvosmisleno koristi neku vrstu scenarističkog omaža jednom od remek dela akcionog SF-a. U pitanju je je osnovni zaplet “Terminatora”. Dok u originalnom filmu robot ubica iz budućnosti dolazi da bi eliminisao sve ženske osobe sa imenom i prezimenom Sara Konor kao potencijalno opasne za budućnost nekontrolisanih mašina koje su dostigle nivo samosvesti, tako i u “LOOPER”-u plaćeni ubica Džo (Brus Vilis) dolazi iz budućnosti da bi eliminisao nekolicinu dečaka koji su isto tako potencijalno opasni po njegov budući život. Čak i Emili Blant, koja na ubedljiv i srčan način tumači samohranu majku briljantno iznijansiranu svim slabostima ovakvog statusa gde je muški parnjak neohodan, a što je potpuno suprotno savremenim društvenim konstrukcijama žene koja može sve (još jedan subverzivni motiv), nosi ime Sara!

Veteran Brus Vilis je bio perfektan izbor za ulogu starog DŽoa jer je svojim nitroglicerinskim “Džon Meklejn” šarmom, što opet nije slučajno ma koliko izgledalo tipski, poslužio da u “LOOPER” unese nesto od “Die Hard” atmosfere čime su se “stara dobra vremena” opet projektovala u sadašnjost.

S druge strane, “LOOPER” predstavlja vrlo uspešnu kompilaciju vesterna, akcionog i SF filma uz jasan ideološki pravac, a to je, povratak tradicionalnim američkim žanrovima i korišćenju njihovog instrumentarijuma na nov način (“Novi Holivud” se temeljio, upravo, na istoj ideji). Dakle, “LOOPER” nas iz budućnosti koja nije bog zna šta (verovatno aludirajući na budućnost filma koja ne može ništa novo da donese, jer su to stari modeli i obrasci učinili već sa počecima filmske istorije), zapravo, sve vreme svojom estetikom, ikonografijom i motivima drsko vraća u prošlost sa postojanim i nepromenljivim vrednostima. U tom smislu, “LOOPER” nikako ne predstavlja nostalgičan flešbek, već nas poput priča Starog Zaveta podseća da povratak na staro nekada može biti jedini put ka novim i smislenim interpretacijama.

I, zaista, kao što otprilike kaže mladi Džo (Džozef Gordon-Levit) da je dobio oružje čime mu je vraćeno nešto njegovo, tako je i “LOOPER”, bar za trenutak, sa iskrenim pijetetom vratio u bioskopske dvorane slike nekih prošlih filmskih vremena i prostora.