Review
Ove godine obeležava se stogodišnjica rođenja vrsnog hrvatskog pisca Slobodana Novaka (1924-2016), koji se proslavio romanom “Mirisi, zlato i tamjan”. To delo svojevremeno je postalo laureat NIN-ove nagrade (1968) i doživelo veliki broj izdanja.
Na veliki ekran ovo atmosferično i refleksivno štivo preneo je veliki majstor režije Ante Babaja (1927-2010), autor remek-dela BREZA, čiji je brojčano skromni opus, kada je reč o celovečernjim igranim filmovima, gotovo unisono ispunjen kvalitetnim ostvarenjima koja kipte od života, strasti, bujanja, nemira, raskošne prirode i obilatih plodova, lepote ali i rugobe, truleži, prolaznosti, uvenuća i potonuća. Babaja je podjednako svoju pomnu pažnju i ozbiljan tretman posvećivao ljudima u različitim životnim dobima, ali kako je i sam autor išao ka poznim godinama reminiscencije na temu starenja i gubitka životnih sokova, te prikaz mučne kolizije između ljudi koji gasnu u kompromitujućem sudaru sa onima u punoj snazi ili baš mladima, postaju učestaliji (osim u filmu MIRISI, ZLATO I TAMJAN time se opsežno i duboko bavi u ostvarenjima IZGUBLJENI ZAVIČAJ i KAMENITA VRATA). Nedavno sam, povodom podsećanja na njegov film IZGUBLJENI ZAVIČAJ, utvrdio veliku sličnost u poetikama i umetničkim svetonazorima između Babaje i britanskog klasika Terensa Dejvisa.
Novakov roman vitla i grubo brije svojom oštricom i levo i desno, i gore i dole, sa ogromnim subverzivnim potencijalom za vreme u kojem je nastao, podjednako gađajući u srž ljudske pohlepe i sebičnosti, u otimačine komunističke vlasti, u nevericu ljudi rođenih u raskoši šta im se dogodilo, u razočaranje mladih ratnih junoša koji su očekivali da će im se svet prosuti pod noge, uz bolno suočavanje sa realnošću koja pomračuje nekadašnje ideološke ushite. Jer prosto nisu znali da kapitalizuju svoju borbu. Takva stvarnost potpuno će pomutiti snove o pristojnom životu glavnog junaka, sadašnjeg intelektualca a nekadašnjeg borca koji je sveden na malu penziju i prinuđen da sa svojom ženom Dragom na otoku brine o Madoni, oboleloj starici, bivšoj bogatašici, njenim defekacijama i malim nuždama, trpeći neprestane hirove dosadnog matorog gunđala od koga nemaju ni trenutka za vlastiti život. Komunisti su nekadašnjoj veleposednici oduzeli imovinu i sveli je na skromno obitavalište.
Osim što je ogromna kritika posleratne jugoslovenske vlasti, Babajin film je moćna priča o rušenju snova i ideala, robovima siromaštva, gotovo pomirenim sa svojom sudbinom, koji se, i pored zasluga za taj isti režim, unižavaju za parče nasledstva u vidu krova nad glavom (doduše ovaj krov je već devastiran) za vreme kada im i ako im nešto ostane od života jer se Madona onako baš ne da i spremna je da obilato i sočno parazitira na leđima Malog i žene mu.
Drama Malog, u splinu koji pojačavaju Madonini mirisi i teški vonj bolesti i starosti, svedena je na enterijer dve sobe, pa se u nekim prizorima dostiže ozbiljna snaga onog najboljeg u teatru. Osim vizuelnog rafinmana i izvrsnog ugođaja koji stvara fotografija Janeza Kališnika, glasovi odnosno njihova zvučnost i melodičnost su posebna čarolija ovog Babajinog ostvarenja. Glumac moćne harizme i jednog od najprepoznatljivijih glasova sa hrvatske glumačke scene, Sven Lasta, briljantno dočarava svog defetističkog gubitnika koji vonja po Madoninoj mokraći (koju gadljivo prosipa u more), čajevima i kremama. Nezaboravnu fizičku glumu Ivone Petri u liku Madone, dopunjuje svojim glasom Nada Subotić, zarazno mešajući italijanski i srpskohrvatski u zajedljive tirade prema svom okruženju. Suprugu Malog igra Milka Podrug Kokotović, mucavu Erminiju Nataša Nešović, a mladu štićenicu časnih sestara, izazovne i misteriozne putenosti, donosi Tanja Knezić.
Iako je u znaku bolesti i smrti, Babajin film, kao protivtežu ima i dve briljantne erotske scene. Maloletna štićenica časnih sestara obližnjeg samostana, očigledno željna muške pažnje, u jednom trenutku završi u rukama Malog, koji bi da utone u nešto mlado i lepo, ali on u tom činu naglo zastane kao da ga je nešto preseklo. Druga scena je kad vodi ljubav sa suprugom, gde bi oboje da se eskapistički izmeste u neku drugu dimenziju iz zagušljive i teške stvarnosti.
Star preko 50 godina Babajin film i dalje deluje moćno, sinkretizujući energije stvaralaca u izvanredan umetnički domet, izvlačeći esenciju sjajnog književnog predloška.
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
