Review
Film pocinje neuobicajeno, intrigantno, sto je u to vreme bio samo jos jedan progresivni eksperiment tada ne toliko poznatog i priznatog nemackog reditelja Wima Wendersa. Covek jako neobicnog izgleda luta izgubljeno po pustinji sa totalno izgubljenim sopstvenim indentitetom. Na benzinskoj pumpi, prinalazi ga jedan radnik, i uspeva da pronadje neku njegovu indentifikaciju, i poziva njegovog rodjenog brata.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ic_s0DDNoB8[/youtube]
Film odlikuje prelepa fotografija, veoma dobro razradjeni karakteri, interesantna prica, odlicna gluma i jos mnogo detalja koji cete primetiti.
Bluz prati film, sto se moze zakljuciti i iz centralnog soundtracka “Dark Was the Night”, pesma cuvenog bluzera Blind Willie Johnson-a, interpretirana od strane Ry Cooder-a.
Inace cuveni muzicari Kurt Cobain i Elliott Smith tvrdili su da im je ovo najomiljeniji film svih vremena.
Interesantno je da Travis, glavni glumac, ne progovara nijednu rec sve do 26 minuta.
Walt: Mislio sam da se plasis visine?
Travis: Ne plasim se visine, plasim se padanja?
Rogert Ebert, u to vreme, je bio isto veoma iznenadjen samom strukturom ovog filma. On nije mogao da predvidi gde ide ovaj film niti sta ce biti sledeca scena.