Review
Bugarski reditelj odlične reputacije, Stefan Komandarev, lepu saradnju ostvario je i sa umetnicima i producentima iz naše zemlje (Miki Manojlović igrao je glavnu ulogu u njegovom poznatom filmu SVET JE VELIKI I SPASENJE JE IZA UGLA, a Nenad Dukić je bio jedan od producenata njegovog najnovijeg ostvarenja), a ove godine na FEST-u predstavio je svoj film PATROLE.
Odabravši interesantnu formu da se kroz blic mikro-svetove i neku vrstu fragmentarne dramaturgije obračunava sa apsurdima i psihološkom i socijalnom bedom otpadaka tranzicije, Komandarev se ističe nemilosrdnim ubodima u gnojno i ranjeno tkivo bugarskog društva, ali njegova kritička oštrica ide i dalje i često šamare dobijaju kapitalistički obrasci i globalizam, uz apostrofiranje obostrano neiskrenog odnosa Bugarska-EU, pa negde ispada da je komunistička era imala humano lice i bila mala maca spram nemisrdnog žrvnja i gospodara modernog vremena. U dva nova filma, Komandarev pušta sebi na volju i svojim senzibilnim okom, osetljivim nervom za nepravde i nelogičnosti, poput skenera razgolićuje stvarnost u kome se svet smanjio, a spasenje se ne nazire. Sličan mozaik situacija i karaktera Komandarev je već napravio u filmu PRAVCI (2017), gde su mu glavni akteri taksisti koji špartaju Sofijom i susreću sve i svašta, posebno ljude na ivici koji su ili očajnici zaglibljeni u dugove i ucenjeni od zelenaša (takav je primer samog taksiste u uvodu priče) ili psihički ubijeni raznoraznim porazima. Neki od njih su se školovali za nešto sasvim drugo, ali nedostatak ili gubitak posla odveo ih je na ulice Sofije.
U fokusu PATROLA su tri ekipe policajaca koji će se samo u jednoj noći, 9. novembra 2019, susresti sa čitavim nizom zastrašujućih, bizarnih, otkačenih i smešnih situacija. Vezivna tačka njihovih noćnih dejstvovanja je leš nekog narkomana koji, radi izbegavanja komplikacija i gubljenja vremena na formalnosti, pomeraju iz zone svog delovanja, po sistemu ’’udri brigu na drugoga’’. Svedoče razmiricama bračnih partnera, strašnom nasilju nad jednim dečakom, teškim prizorima nemoći i bezizlaznosti starih ljudi, i bahaćenju moćnika iz političkih krugova gde će morati da primene zakon i silu. Naravno, i među njima ima ološa koji hoće da se ovajdi od globalnih tendencija poput ilegalnog transporta migranata. Datum koji je odabran za temporalno lociranje priče (trideset godina od pada Berlinskog zida) izaziva čitav niz implikacija i asocijacija, a od nekih protagonista čujemo i direktne ironične opaske šta se izgubilo a šta dobilo slomom komunizma čijem jubileju svedoče svojim golim životima.
U dva svoja sjajna filma, PRAVCI I PATROLE, Komandarev je vešti i ubedljivi hroničar raspadnutih života i sudbina, koji kroz portrete raznolikih karaktera stvara mentalitetski mozaik sličan pričama iz DEKALOGA Kšištofa Kješlovskog. Interesantan je i formalni pristup, opet nalik pomenutom poljskom TV estetskom kolosu, s tim što solitere, hodnike i liftove, kod Komandareva zamenjuje enterijer policijskih i taksi vozila i prostor oko njih. Ova dva ostvarenja Komandareva neka su vrsta gradskog roud-muvija koji imaju svoju dinamiku, svoj pitak narativni tempo i potentan broj obrta u pričama. Sve to najčešće u formi kroki likova, koji su vrlo dobro promišljeni i situirani u skokovitu dramaturgiju i kontekst bugarskih KRATKIH REZOVA. Najsnažniji segment filma PATROLE čine likovi policajaca (Irini Žambonas i Stefan Denljubov) koji će se tokom noći pokazati dostojnim značke i čuvara zakona bez obzira na posledice, uhvativši se u koštac sa bahatim predstavnikom vlasti. U ovom ostvarenju imamo pasaže inteligentnog, jetkog humora, ali i neke koji preteruju u želji da budu smešni, poput prizora sa Ciganima na groblju koji skidaju slova sa spomenika a zatim bivaju blago kažnjeni da sve vrate u početno stanje. Komandarev ismeva nepismenost lopova, ali ono što vidimo na spomenicima nakon njihove intervencije, apsolutni je haos. Daleko duhovitije rešenje je kad izmučeno i izpremeštano telo narkomana Lazara – oživi!
Oba filma Komandareva (inače je planirana trilogija) skrenuli su pažnju svetske filmske javnosti na sve bolju bugarsku kinematografiju iz koje nam dolaze i sjajni Kristina Grozeva i Petar Valčanov, proslavljeni vrhunskim socijalnim dramama (LEKCIJA, SLAVA, OTAC). PRAVCI su prikazani 2017. u sekciji ’’Izvestan pogled’’ na festivalu u Kanu. PATROLE su ove godine prikazane na FEST-u, uz snažan aplauz na projekciji u Kombank Dvorani gde smo ga i mi pogledali, a lep uspeh zabeležio je na festivalima u Hihonu i Sarajevu gde je nagrađena glumica Irini Žambonas.
About the Author
