Review
Oni koji nisu bili te srece da prvo pogledaju svedsku originalnu verziju filma iz 2009. godine, verovatno su posle pogledanog Fincerovog rimejka bili praceni utiskom da je u pitanju jedan solidan triler, mozda, cak, i na nivou donje granice prosecnosti. Medjutim, utisak postaje kvalitativno drugaciji ako se podje od izvornog filma.
Scenaristicke izmene u americkom rimejku su krajnje kozmeticke prirode i mnogo vise tipiziraju likove nego sto ih cine posebnim (u svedskom originalu novinar Mikael Blomkvist je sredovecni covek bez porodice, a u holivudskom rimejku otac tinejdzerke). Upecatljive scene iz svedskog originala (sukob Lizbet Salander sa pijanim huliganima u metrou, scena seksualnog uznemiravanja i krajnje brutalnog silovanja Lizbet od strane sadistickog socijalnog radnika Bjurmena, i na kraju jos sokantnija, ali opravdana odmazda Lizbet zbog svega ucinjenog joj) u poredjenju sa Fincerovim pristupom su tek blede epizode kojima nedostaje klimaks pomesanog osecanja gorcine, gadjenja i sazaljenja postignut u originalnom filmu.
Medjutim, cini se da je kljucni nedostatak upravo centralni lik pank-hakera Lizbet Salander (drugacije i ne moze biti, jer hipoteticki receno, svaki pokusaj da se vec na savrsenoj stvari vrse neke izmene vodi samo njenom pogorsanju).
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4E9V-t9A0zY&feature=fvst[/youtube]
Svedska verzija Lizbet, u maestralnom tumacenju Numi Rapos, je postala neka vrsta autenticne heroine informaticke generacije. Njen naglaseno implozivni muskobanjasti karakter i stalna zgrcenost njene sitne zilave figure su svojevrsna odbrana od svake vrste bliskosti, ali istovremeno i groznicava zelja da se ona ostvari. Cak, i tako prezentovan lik Lizbet pulsira snaznom zenstvenoscu, za razliku od holivudske Lizbet prema kojoj se nikada do kraja ne ostvaruje potpuna empatija. Upravo tu tajnovitost i kompleksnost Lizbet koju je glumacki uspesno izgradila Numi Rapos nije bilo moguce prevazici dodavanjem kog pirsinga vise i nesto ispoljenijom zenstvenoscu u tumacenju Runi Mare.
U tom smislu, ne treba posebno spominjati sam kraj holivudskog rimejka koji je u poredjenju sa daleko superiornijim skandinavskim originalom cista pateticna zavrsnica o jos jednoj prevarenoj zeni.
Dakle, po ko zna koji put je holivudska “koka -kola” ponovo rastvorila, konkretno u ovom slucaju, opori ukus izuzetno dobrog svedskog vina.
Znaci savet je – pogledati prvo svedski film, i zadrzati se na tome. Super je sugestija, nisam gledao ni jednu verziju, a nedavno sam dosao do svedske. Prema opisu, rekao bih da se odnos originala i rimejka moze porediti sa Abra los ojos i Vanilla Sky.