The Hospital (1971)

Review

Tragajući za nekomercijalnim ostvarenjima iz ranijih epoha, uvek se oduševim koliko je američki film 70-ih godina 20-og veka imao hrabrosti i autorske slobode da direktno i beskompromisno udari na tadašnje društvene probleme za koje se pokazuje da su i danas aktuelni, pa čak i u mnogo gorem pojavnom obliku. Holivud je izgubivši se u masovnoj proizvodnji filmova o super herojima stvorio jednu paralelnu stvarnost koja krajnje površno zadire u neke ozbiljne sociološke probleme. Nije strogo reći da ovi filmovi direktno podupiru najbanalnije oblike globalne infantilizacije sveta u kome trenutno živimo. Starije generacije gledalaca koje su imale tu sreću da prate i odrastaju uz razvoj američkog filma po raznim epohama pamte jedno drugo vreme blokbastera kada se iz bioskopa izlazilo sa osmehom deteta zbog dobre zabave, ali istovremeno, negde duboko u mislima gledalaca svih uzrasta, makar kao i slutnja, su ostajala pitanja i razmišljanja u vezi tema i motiva koji su prožimali film.

Ovom prilikom ne ulazeći u razlog zašto današnji blokbasteri nemaju trajniju vrednost i ovaj kvalitet, a slobodno se može reći i kultni status kao njihovi prethodnici, zadržao bih se na konkretnom filmu “Bolnica”, Artura Hilera, kao paradigmatičan primer niskobudžetne društvene drame sa vrhunski napisanim dijalozima, a posebno treba istaći majstorsku glumu Džordža Si Skota u ulozi depresivnog doktora Boka sklonog alkoholu i samoubilačkim tendencijama.

Film je koncipiran kao tragikomedija čija se radnja dešava u jednoj privatnoj bolnica gde doktori iz neobjašnjivih razloga bivaju mete nepoznatog ubice, pri čemu se kroz celokupni zaplet “do koske” ogoljuje moralni sunovrat američkog zdravstvenog sistema. Dijaloške opservacije su toliko dobro i jezgrovito napisane da bi se bez ikakve korekcije mogle primeniti i na definiciju srpskog zdravstva, ali uopšte gledano i na savremenu modernu medicinu koja danas beleži dramatičnu devalvaciju humanističkog pristupa lečenja ljudi.

Kroz ironiču ličnost doktora Boka se jasno vidi da je bolnica izgubila funkciju lečenja ljudi i postala konfuzno mesto emocionalno i duhovno isušenih doktora koji ni sebi nisu u stanju da pomognu, a kamoli pacijentima. Još jednom treba uzeti u obzir da je “Bolnica” snimljena pre blizu 50 godina i još uvek deluje kao živa opominjuća slika onoga što se i danas dešava u raznim zdravstvenim sistemima, a to su doktori kao potpuna negacija i antipod porodično, mentalno i telesno zdravog života.

Najbolja ilustracija za ovo je crnohumorna scena u kojoj doktor Bok sa svojim psihijatrom razmatra najsigurnije načine za samoubistvo koje neće izgledati očigledno, jer u tom slučaju njegova ionako već raspala porodica neće dobiti odštetu od osiguravajućeg društva. Kroz ispovest svom psihijatru, doktor Bok kaže: “Moja kuća je pakao. Imam sina od 23 godine, koga sam prošle godine izbacio iz kuće. Ne znam gde je sada. Imam i 17-ogodišnju ćerku koja je dva puta abortirala u dve godine, i koja je prošle nedelje uhapšena zbog rasturanja droge na rok festivalu. Tipična bogata američka porodica.”

Ako svemu tome dodamo i scene u kojima mladi doktori jedva čekaju smrt nekog od starih i nepokretnih pacijenata kako bi u njihov krevetu doveli medicinsku sestru iz noćne smene, ili nadrealno urnebesno prisustvo apačkog šamana u bolničkoj sobi koji uz ritualni ples priziva energiju groma radi lečenja pacijenta u komi, onda “Bolnica” zaista ima epitet trajne vizionarske društvene satire sa komično devastirajućim portretom “…najvećeg medicinskog sistema koji se može zamisliti, a ljudi su bolesniji nego ikad!”.

“Bolnicu” preporučujem ne samo filmofilima, već i ljudima iz zdravstva za koje se nadam da ih arogancija i sujeta zbog doktorske titule neće sprečiti da pogledaju ovo vanserijsko ostvarenje američkog društveno angažovanog filma koje nas ujedno podseća i upozarava koliko je današnja politička korektnost zavijena u bušne forme političke tolerancije ubila svaki oštar kritički stav (svaka čast izuzecima!) i dobrim delom savremenom filmu oduzela cinizam i humor kao legitimne instrumente kritike društveno-humanističke hipokrizije u kojoj živimo danas.

“Bolnica” je 1972. godine dobila Oskara i Zlatni Globus za najbolji scenario. Apsolutno zasluženo!