The Last Duel (2021)

Bar po sličnosti naslova, a u manjoj meri i po narativnom toku, Ridli Skot (1938) najnovijim ostvarenjem POSLEDNJI DVOBOJ kao da simbolično zaokružuje svoju bogatu, reklo bi se čak, po kvalitetu, impresivnu filmografiju, u kojoj je prvi celovečernji naslov bio DVOBOJ DO ISTREBLJENJA (The Duelists, 1977). Taj prvi Skotov film, rađen u producentskom okrilju matične mu, britanske, kinematografije, pod paskom izvrsnog producenta Dejvida Patnama, već se tada primećivalo, doneo nam je reditelja osobene vizuelne kulture, te rafiniranog osećaja za atmosferu i ritam priče. I dok u debiju DVOBOJ DO ISTREBLJENJA, nastalom prema priči Džozefa Konrada, koji je dobio nagradu u Kanu ‘77 za najbolji debitantski film (uz to i nominacije za BAFTA nagrade, za fotografiju – Frank  Tidy i za kostimografiju – Tom Rand), a zatim je 1978. godine prikazan na Festu, Harvi Kajtel (kao Gabrijel Fero), gde god stigne i kad god je u prilici (u periodu od čak petnaestak godina) ganja i vitla Kejta Karadina (kao Arman d’Uber), terajući ga na dvoboj gotovo iz iracionalnih, neobjašnjivih razloga, mada se oni ipak mogu definisati kao neki oblik mržnje, przničenja  Feroa naspram častoljublja i prihvatanja igre od strane protivnika, d’Ubera), u najnovijem Skotovom filmu, stvari oko potencijalnog, finalnog okršaja potpuno su jasne. Vitez Žan de Karuž (Met Dejmon) poveruje priči svoje supruge Margerite (Džodi Komer), da ju je za vreme njegovog učešća u ratnim akcijama, njegov prijatelj i zaštitnik Žak Le Gri (Adam Drajver) silovao. Sve se ovde odvija u Francuskoj u 14. veku, dok su Kajtel i Karadin u debitantskom filmu Ridlija Skota oficiri Napoleonove vojske, a prvi duel među njima se odvija 1801. godine.

     Ovaj ljubavni trougao, ako bi se to uopšte moglo tako nazvati, dramaturški je donet kroz poglavlja u kojima svako od troje protagonista donosi svoju istinu, što asocira na klasik Akire Kurosave RAŠOMON, gde se isti događaj razmatra iz rakursa više likova. Skot uspeva uz pomoć odličnih glumaca da donese usijane odnose između Žana, Žaka i Margerite, gde će, i pored solidnih dometa velikih zvezda, Meta Dejmona i Adama Drajvera, svojom igrom i svekolikim ženskim trpljenjem i usudom, najviše umetnički ostvariti Džodi Komer (uspešna glumica iz televizijskih serija, sa doprinosom u filmovima ENGLESKA JE MOJA, RATOVI ZVEZDA: USPON SKAJVOKERA, FREE GUY). Ona, doduše, za razvijanje svog karaktera, ima i najviše prostora. Nekoliko bitnih detalja usložnjavaju odnos ove trojke. U svakodnevnom odnosu, i pored ispoljavanja nežnosti, poštovanja i odanosti, Žanu i Margeriti ne ide baš najbolje. Naročito im ne ide u poslovima pravljenja potomka, jer Margerita nikako da začne. Što se pak tiče, odnosa Žana i Žaka, koji dolaze u sukob oko nekih poseda i pre afere sa silovanjem, u nekom trenutku oni su ponovo u mirnoj, pomirljivoj fazi, a normandski vitez, da bi još više uvažio svog zaštitnika, kaže Margeriti da poljubi Žaka. U tom momentu se zapravo otvaraju vrata pakla, jer taj poljubac kao da probudi vulkan ili demona u Žaku Le Griju i on već tada, reklo bi se, sebi obeća da će, posedovati Margeritu. Elem, put u pakao popločan je najboljim namerama… Činjenica je, takođe, da Margerita zatrudni tek nakon nasilnog odnosa sa Žakom Li Grijem.

       Na glumačkom planu, sa svojom frizurom i celokupnim izgledom, prilično iritantnim, najslabiji je doprinos Bena Afleka koji igra grofa Pjera d’ Alansona. S druge strane, celokupnu priču oko ekranizacije knjige The Last Duel: A True Story of Trial by Combat in Medieval France, autora Erika Džegera (ta knjiga govori o poslednjem zvanično priznatom sudskom duelu, duelu borbom, koji se vodio u Francuskoj, 29.12. 1386. godine) upravo su pokrenuli  Aflek i Dejmon, stari prijatelji i saradnici, koji su na pravi način ušli u kinematografiju zapravo trijumfom ostvarenja DOBRI VIL HANTING (1997) Gasa Van Santa, dobivši Oskara za scenario.

      Finalni dvoboj, kad se već kroz sudske instance nije mogla razrešiti dilema da li je Žak Le Gri na silu obljubio Margeritu, urađen je na spektakularan način (izvrsne borbe na konjima gde se kao oružje upotrebljavaju koplja, sekire i mačevi, a nobles publika, nalik gladijatorskom auditorijumu, uživa u dinamici, veštinama i neizvesnosti), a spektakl je ono za čim je žudila publika. Međutim, publika kojoj je najvaljen spektakl, što znači malo više ratnih prizora i akcije plus dinamičniji odnos dvojice suprotstavljenih muškaraca, nije očekivala da će se sve pretvoriti u praktično sudsku dramu oko ugrožene časti jedne žene. Tu su negde razlozi već viđenog komercijalng neuspeha filma.

     U POSLEDNJI DVOBOJ uloženo je preko 100 miliona dolara, a start filma u bioskopima obećava debakl. Ali, u bogatoj filmografiji, krcatoj mega hitovima, Skotov imidž neće biti preterano ugrožen, jer je ovaj reditelj pošteno zadužio Holivud i oduševio mnogo puta filmofile, kritiku i vlastite fanove širom sveta. I ovaj naslov mu sasvim pristaje, naročito u kontekstu koji je apostrofiran na početku teksta.