Review
Wenecja ili Venecija (Venice (2010)) je film koji treba pogledati.
Odlicna kinematografija. Svaka scena ima svoju dubinu i tacno naglasenu pricu. Lepe boje oblikuju scene lepih i napustenih pejzaza Poljske.
Prica prati decaka Mareka, pred pocetak i za vreme drugog svetskog rata u Poljskoj. Otac i majka ga ostavljaju na porodicnom imanju, da zivi sa svojim tetkama. Marek stvara svoju verziju Venecije u poplavljenom podrumu. On kao najmanji branioc Poljske svakodnevno sanja, samo o jednoj stvari, a to je Venecija, i njegov odlazak tamo. Ne zeli da bude tu gde jeste, hoce da ode u Veneciju. “Ja ne želim biti ovde” je recenica koju on cesto ponavlja u filmu.
U “Veneciji”, on veoma cesto pise svoje zelje na parcicima papira i ostavlja ih u zid katolicke crkve, pored doma za decake.
Venecija predstavlja adaptaciju nekoliko kratkih priča poljskog pisca Odojewskog.
Sama Venecija predstavlja grad nade, grad proslosti i buducnosti, drugaciji od ostalih gradova u svetu, grad koji Marek hoce da vidi.
Film ostavlja odlican utisak na gledaoca, do zadnjih 5 sekundi, koje razbijaju na paramparcad sve prelepe scene do sada i ostavljaju utisak da se ipak reditelj ovog filma, slucajno poigrao sa njima i dokazuju da ipak reditelj i sam nije dorastao ovakvom filmskom zadatku.
“Venice” prikazuje odlicnu dubinu scene i odnos decaka prema svim koji su u njegovoj okolini za vreme rata.
Film vredi videti i prozivljavati rat sa glavnim junacima filma, sa stalnim i privremenim stanovnicima jednog prelepog imanja u Poljskoj.
Proroda je prelepa, i uklapa se sa arhitekturom poseda, lepoj nosnji i simpaticnom i skladnom izgledu žena i devojaka koje tu zive.
Vecina scena su u osunčani predeli ili zlatna izmaglica.
Scene rata su veoma realisticno docarane.
Potopljenost podruma pruža Mareku privremenu fantaziju Venecije, to je njegovo utociste, dok se izvan njenih granica nalazi brutalnost nemackih vojnika i licemrje poljskih izdajnika.
About the Author
