Review
Dramaturški ostvaren u formi triptiha, a obično sa jednim krupnim motivsko-idejnim zamajcem (ovde je to snažna i fatumski obeležena želja tri žene da se ostvare kao majke), onako kako je to njegov autor mahom činio i u delima koja su ga proslavila, film VRBA jednog od najuglednijih reditelja u regionu, Milča Mančevskog, ponovo je doneo ostvarenje koje je jarkih boja, emotivnog naboja i snažnog poniranja u etno mozaik predivne i, na svoj način, divljom prirodnom lepotom obdarene Makedonije.
Spretnim povezivanjem priča koje datiraju u prošlost (ovde je to 17. vek), oplemenjenim folklornim motivima, tradicijom (koja je u autorskom promišljanju i okov i lepota) i religioznim elementima (koji lako u percepciji protagonista skliznu u sujeverje) sa savremenim okruženjem, gde autor vešto barata svojim dokazanim majstorstvom za detalj, osećajem za uverljivu sliku i simbolične i subverzivno-kritičke slojeve, Mančevski nam je podario još jednu dragocenu i snažnim emocijama obojenu dramu.
Sujeverje je jedan od ključnih motiva siromašnih, priprostih junaka odanih teškom radu na polju i oko domaćih životinja koje ganjaju i kolju vukovi, koji žive u siromaštvu i teško preživljavaju. Mlada žena Donka, uprkos svim nastojanjima nje i njenog muža, uz razne bapske metode i običaje, koji navodno donose plodnost, ostaje jalova sve do trenutka dok sa suprugom ne potraži pomoć od stare vidovnjakinje, bake Srebre. Ova im pomogne na svoj način i prorekne gomilu dece, ali uz obavezan uslov da joj oni daju prvorođenče koje će doći kod nje da živi i brine se o njoj dok starica ne umre. Ovi pristaju, ali kad na svet dođe muškarčić, oni se toliko užive u roditeljsku ulogu i zaborave na datu reč. Starica dolazi da uzme dete, ali je mladi otac ubije. Mlada majka živi u neprestanom strahu za svog sinčića, koji mašta o tome da mu otac od drveta vrbe napravi sviralu, ali je nestašan i stalno se gubi iz vida roditelja. Donka, ophrvana svešću o počinjenom grehu, plaši se da ne izgubi sina. To se, ipak, događa…
Druga priča, za razliku od prve, koja je asketska, minimalistička studija o prokletstvu, donosi dosta razigranosti, humora i neke vesele energije bar u trenucima dok još jedan par, Rodna i Branko, ne dođu u sličnu muku kao junaci prvog segmenta. Iako počinje dramatičnim scenama kada taksista, u želji da što pre preveze putnika koji žuri, udari starijeg čoveka, to je samo uvod u jednu divnu romansu. Taksisti koji po pljusku čeka na uviđaj posle nesreće, prilazi jedna devojka, koja je svedočila sa terase događaju, i pokislom muškarcu ponudi kišobran. Nakon posete povređenom čoveku u bolnici, njih dvoje se zaljubljuju i ulaze u vezu. Njihovu romansu dovešće do prave euforije vest da je Rodna, koja takođe ima problem da začne, trudna i da nosi blizance. Međutim, nakon jednog pregleda utvrđuje se da trudnoća ne ide željenim tokom.
Pošto su u pitanju dve sestre, Rodna i Katerina, ovde imamo još jaču povezanost između druge i treće priče. U završnoj se još jedna junakinja bez poroda, Katerina, odlučuje sa mužem da usvoji dete iz sirotišta. Mali Kire nerado prihvata nove roditelje, telo mu se buni, neprestano ćuti i skroz je zatvoren. Nestašan je i, poput dečaka iz prve priče, voli da odskita…
Generalno ceo u znaku lošeg usuda i tragičnih epiloga po junake, film VRBA je težak za gledanje, ali istovremeno to je i odraz dramske snage i uverljivsti njegovih prizora. Mančevski je još jednom dokazao svoju izuzetnu senzibilnost, rafiniran pristup temama koje su nekako od iskona i ukorenjene u tlo (gde su ljudi između zemlje i Boga počesto nalik nemoćnim lutkama koje neko pokreće u sudbonosnoj igri) i sposobnost tkanja napetog i uzbudljivog dramskog mozaika. Posle Kješlovskog, Mančevski možda najviše istražuje na polju fatumskog, metafizičkog i iracionalnog koja diktiraju bitisanje i snažno određuju sudbinu junaka.
Junakinju prve, kostimirane priče donosi Sara Klimoska, druge Natalija Teodosieva a treće Kamka Točinovski. Najsnažniji utisak ostavlja Natalija Teodosieva, koja je sjajno dočarala Rodnu.
Muziku je komponovao stari saradnik Mančevskog, Kiril Džajkovski, a upečatljivu fotografiju ostvario je mađarski snimatej Tamaš Doboš, poznat po radovima sa Kornelom Mundrucom, Denešom Nađom, Arpadom Bogdanom, Đerđom Palfijem…
About the Author
More articles by Goran Jovanović »
